Ona je sa svojim gostima pričala o tome da li to što je Opra rekla može biti, odnosno da li jeste ili nije tačno.
– Potpuno je tačno i sjajno, taj deo njene lične izjave, zato što gojaznost spada u one bolesti gde je čovek stigmatizovan, obeležen. Kao kad imate vitiligo, pa svako ko uđe… – počela je doktorka Jagoda Jorga.
– Jeste. Pa, ja imam vitiligo i svako ko uđe kaže: „Jao, imaš nešto belo“. Super ste napravili to poređenje, to je tačno – rekla je Jovana, pokazujući na svoje lice.
Pacijenti sa kožnim oboljenjem vitiligo nose veliki psihološki teret u društvu koje je zaokupljeno spoljašnjim izgledom.
Na početku poricanje, potom sledi borba, na kraju – prihvatanje.
„Kao dete, počela sam podsvesno da krijem dlanove ili da sedim na njima kako drugi ne bi primetili da imam vitiligo“, kaže Marija Stojadinović iz Novog Sada, koja od trećeg razreda osnovne škole pati od ove kožne bolesti.
Put od dijagnoze vitiliga, oboljenja koje karakterišu beli pečati na koži, nije ni kratak, ni jednostavan u svetu zaokupljenom spoljašnjim izgledom.
Oni koji su ga prošli kažu da su stanice na njemu obeležene skrivanjem, stidom, bacanjem para na različite tretmane, kreme i pudere koji nisu davali obećani rezultat.
Vitiligo može da se pojavi u bilo kom periodu života, ali najčešće kod mlađih od 30 godina.
Osim belih fleka, nema nikakve druge fizičke manifestacije. Ipak, nije neobično da bude praćen i drugim oboljenjem.
Lek ne postoji, ali medicinski stručnjaci sa kojima je BBC na srpskom razgovarao objašnjavaju da se širenje fleka može zaustaviti, u određenim situacijama smanjiti, pa čak i nestati.
Iako vitiligo ne boli i ne svrbi, može ozbiljno da naruši kvalitet života.
Pojedine analize pokazuju da svaka treća osoba sa vitiligom ima simptome depresije, a stručnjaci kažu da se oboleli bore sa stigmatizacijom.
„S jedne strane, mi kao društvo ne prihvatamo raznolikosti.
„S druge, postoji globalni savremeni model lepote ujednačenog tena pa su do skoro su čak i dečije igračke odražavale ovaj nametnuti ideal“, kaže doktorka Hristina Kocić sa Klinike za dermatovenerologiju u Kliničkom centru Niš.
‘Nisam umela da objasnim vitiligo’
Marija Stojadinović vitiligo je imala devet godina kada je na moru prvi put jasno primetila bele fleke duž donje usne i na zglobu kažiprsta.
Lekari su odmah prepoznali vitiligo.
Roditelji su se ponadali da se možda ipak ne radi o vitiligu jer su fleke tokom zime postale neprimetne.
„Primetila sam kod mojih i drugih roditelja čija deca imaju vitiligo da se uvek prvo javi negiranje.
„Prvo se zavaravaju time da su to možda neke flekice od sunca koje će se povući same od sebe i onda, kad koža pobledi tokom godine, odahnu jer misle da ipak nije vitiligo. Ali im se na leto opet potvrdi ista priča“, kaže Marija.
(Espreso)