Više puta su dolazili muslimanski prvaci da ih savetuju da prime veru Muhamedovu, ali vojvode nisu htele ni da čuju za to.
Srpska pravoslavna crkva i vernici danas proslavljaju Mučenike iz Amoreje koji su bili vojvode vizantijskog cara Teofila.
Kada je car Teofil izgubio bitku protiv Saracena oko grada Amoreje, Saraceni su zauzeli grad i zarobili mnoge hrišćane, a među njima i ove vojvode. Oni su proveli u tamnici sedam godina.
Više puta su dolazili muslimanski prvaci da ih savetuju da prime veru Muhamedovu, ali vojvode nisu htele ni da čuju za to.
Kada su Saraceni rekli vojvodama, da je Muhamed pravi prorok, a ne Hristos, oni ih upitaše:
– Ako bi se dva čoveka prepirali o jednoj njivi, pa jedan rekao: moja je njiva, a drugi: nije nego moja, pri tom jedan od njih imao mnogo svedoka, da je njegova njiva, a drugi nemao nijednog svedoka osim sebe samog, šta bi vi rekli, čija je njiva?
Odgovoriše Saraceni: “Zaista, onoga koji ima mnogo svedoka!”
– Pravo ste presudili. Tako je sa Hristom i Muhamedom. Hristos ima mnoge svedoke, stare proroke, koje i vi priznajete, koji svi od Mojsija pa do Jovana Preteče svedoče o Njemu, a Muhamed sam za sebe svedoči da je prorok, i nema nijednog svedoka – odgovoriše im vojvode.
Postideše se Saraceni, ali su još jednom pokušali da odbrane svoju veru:
– Da je naša vera bolja od hrišćanske vidi se po tome, što Bog nama dade pobedu nad vama, i dade nam najbolje zemlje u svetu, i carstvo mnogo veće od hrišćanskog. Bog nekad daje pobedu hrišćanima, a nekad muke i stradanje, da ih ispravi i privede pokajanju i očišćenju od grehova.
Na to vojvode odgovoriše:
– Ako bi tako bilo, onda bi i idolopoklonstvo egipatsko i vavilonsko i jelinsko i rimsko, kao i ognjepoklonstvo persijsko, bile istinite vere, jer u jedno vreme svaki od ovih naroda pobeđivao je ostale i vladao njima. Očigledno je da vaša pobeda i sila i bogatstvo ne dokazuju istinitost vaše vere. A mi znamo, da Bog nekad daje pobedu hrišćanima, a nekad popušta muke i stradanje, da ih ispravi i privede pokajanju i očišćenju od grehova.
Posle sedam godina, 845. godine Saraceni su ih poseklii, i tela im bacili u Eufrat. Ipak, ona su isplivala na drugu obalu, nakon čega su ih Hrišćani časno sahranili.
Molitva
Mučenici Tvoji Gospode, u stradanju svome su primili nepropadljivi venac, od Tebe Boga našega, jer imajući pomoć Tvoju mučitelje pobediše, a razoriše i nemoćnu drskost demona: Njihovim molitvama spasi duše naše.
(Mediji)