Njihova imena zna samo Gospod, koji ih je zapisao u Knjigu Živih na nebesima!
Srpska pravoslavna crkva je sutrašnji dan posvetila Svetim mučenicima u Evgeniji. Mnogi mučenici u Evgeniji, blizu Carigrada u vreme cara Arkadija otkopaše se mošti mnogih mučenika Hristovih, među kojima i apostola Andronika i pomoćnice mu Junije (Rm 16, 7). Ove mošti pronađoše se prema otkrovenju od Boga nekome kliriku Nikoli Kaligrafu.
„Njihova imena zna samo Gospod, koji ih je zapisao u Knjigu Živih na nebesima“. Nad moštima apostola Andronika sagradio je car Andronik I, divan hram u XII veku.
Sveti mučenik Mavrikije i sedamdeset vojnika U vreme cara Maksimijana bi veliko gonjenje hrišćana. U gradu Apamiji sirskoj Mavrikije beše starešina mesne vojske. Neznabošci ga tužiše caru kao hrišćanina i kao sejača vere hrišćanske među vojnicima. Sam car dođe i povede istragu. S Mavrikijem bi izvedeno pred cara i sedamdeset vojnika hrišćana, među kojima i sin Mavrikijev Fotin.
Ni laska ni pretnja careva ne može pokolebati ove junake. Na pretnje careve odgovoriše: „O care, nema straha u dobroumnoj i moćnoj duši onih koji ljube Gospoda!“ Kada car naredi te svukoše s njih vojničke pojase i haljine, oni mu rekoše: „Bog naš obući će nas haljinama i pojasima netruležnim, i večnom slavom!“ Kada ih car ukorevaše što su prezreli čast vojničku, datu im od njega, oni odgovoriše: „Čest tvoja je beščešće, jer si zaboravio Boga koji ti je dao carsku vlast!“
Tada car naredi, te pred očima Mavrikijevim posekoše mu sina Fotina, da bi time ustrašio oca i ostale. No Mavrikije reče: „Ispunio si našu želju, o mučitelju, i poslao si napred pred nama Fotina, vojnika Hristova“. Tada ih car osudi na najnečovečniju smrt: odvedoše ih u neko blato, obnažiše, privezaše za drveće i namazaše medom, da ih komarci, ose i stršljenovi izujedaju.
U strašnim mukama predadoše duše Bogu tek desetog dana i odoše da se večno raduje s angelima svetim na nebu. Hrišćani tajno uzeše tela njihova i česno pogreboše. Ovi hrabri Hristovi vojini postradaše oko 305. godine.
Molitva
„Mučenici Tvoji Gospode, u stradanju svome su primili nepropadljivi venac, od Tebe Boga našega, jer imajući pomoć Tvoju mučitelje pobediše, a razoriše i nemoćnu drskost demona: Njihovim molitvama spasi duše naše“.
(Alo)