Srpska pravoslavna crkva i vernici sutra, 15. februara, proslavljaju Vaznesenje Gospodnje, praznik posvećen unošenju Isusa Hrista u hram. Sretenje Gospodnje hrišćani proslavljaju 40. dana Božića.
Srpska pravoslavna crkva praznuje ovaj praznik 2. februara po crkvenom, a 15. februara po gregorijanskom kalendaru. Skup se slavio kao Dan državnosti Srbije do stvaranja Kraljevine SHS, nakon čega je ukinut, da bi se u Srbiji ponovo proslavio 2002. godine.
Za praznik Sretenje još od davnina vezuju se mnogi običaji i razna verovanja, a jedan od najvažnijih jeste molitva. Prema starom narodnom verovanju na Sretenje se sreću leto i zima, a medved izlazi iz svog skloništa i pogleda da li ima senku.
Ako je ima, onda se okrene i vraća u pećinu da odspava još šest nedelja, koliko će zima trajati. Ako nema senku, onda se odgega u šumu u potrazi za hranom.
Postojalo je staro verovanje da na ovaj dan devojka treba dobro da pogleda koga će prvo ujutru sresti, jer je moguće da osoba koju sretne liči na njenu srodnu dušu. Ovog dana se predskazuje vreme. Po verovanju, ako pada sneg ili kiša – zime više neće biti, a ako sija sunce – biće još hladnog vremena.
Postoji običaj da se na Sretenje pale sveće kao simbol svetlosti i zaštite doma od negativnosti.
Takođe, valja odneti nekoliko sveća u crkvu da se osveštaju. Te sveće se čuvaju u kući i pale u slučaju neke nevolje. Pale se ako se razboli ukućanin ili domaća životinja, i veruje se da njen plamen i dim momentalno leče.
Sretenje
Ovog dana se predskazuje vreme. Po verovanju, ako pada sneg ili kiša – zime više neće biti, a ako sija sunce – biće još hladnog vremena. Sretenje je i dan obeležavanja Dana državnosti Srbije.
(Espreso / Srbija Danas)