Na Balkanu se danas mnogi prepiru oko toga koji bi praznik trebalo slaviti. A zašto ne oba?
Pravoslavni vernici 14. dana drugog meseca u godini slave Svetog Trifuna, dok se na današnji dan u zapadnom svetu obeležava Sveti Valentin, koji je poznatiji kao Dan zaljubljenih. Znate li ko su bili ova dvojica svetitelja?
Verovali ili ne, i Sveti Trifun i Sveti Valentin su, svaki na svoj način, sveci zaštitnici bračne ljubavi. Njih dvojica bili su savremenici i obojica su u trećem veku nove ere umrli mučkom smrću propovedajući hrišćansku veru u tada mnogobožačkom Rimskom carstvu.
Oba sveca danas slave i pravoslavna i katolička crkva, samo različitih datuma, s tim što se za ljubav i brak kod katolika vezuje Valentin, dok je kod pravoslavaca to Trifun.
ZAŠTO BAŠ 14. FEBRUAR?
Za početak moramo da vam razjasnimo da je još od davnina sredina februara bila rezervisana za ljubav. Kod starih Grka je od sredine januara do sredine februara trajao mesec Gamelion, u kojem se obeležavala svetost braka Here i Zevsa. U antičkom Rimu 14. februara slavila se boginja braka Junona, dok se dan kasnije proslavljao bog plodnosti Luperkus.
Tako da, bilo da volite da budete u trendu sa zapadnjačkim praznicima, bilo da ste pravoverni hrišćanin, lepo bi bilo da svoju voljenu osobu danas obradujete nekim sitnim znakom pažnje. Ne mora to da bude ništa skupo, dovoljna će biti i jedno romantično pisamce. Koje god da ste vere, danas je dan za ljubav!
Zato, umesto da se kao pravoslavac ljutite na one što danas slave Dan zaljubljenih ili da se kao ateista sprdate na račun onih kojima je Sveti Trifun važan, saznajte kako je uopšte došlo do proslave oba ova praznika.
SVETI TRIFUN
Pored toga što je zaštitnik vinogradara i poljskih radova, Sveti Trifun je istovremeno čuvar bračne ljubavi i vernosti. Srpska pravoslavna crkva ovog sveca slavi kao velikomučenika koji je postradao za hrišćansku veru, ne isključujući njegov značaj kao zaštitnika bračne ljubavi i vernosti, koje su deo hrišćanske propovedi.
Prema hrišćanskom učenju, bračna ljubav je u ravni ljubavi prema Bogu, o čemu svojim delima najbolje svedoče Hristovi velikomučenici, među kojima je i Sveti Trifun, koji je poginuo 250. godine u Nikeji od mača hristobornog rimskog cara Dakija, a sahranjen je skromno, na sopstveni zahtev, u selu Kampsadi u Frigiji, gde je i rođen.
U svom životu Sveti Trifun bavio se domaćom ekonomijom i čuvanjem gusaka, ali pošto je bio odan Hristovoj veri, Bog ga je obdario darom čudotvorstva, te je mnoge bolesnike od raznih bolesti molitvama lečio. Priča se da je, između ostalih, iscelio i Gordu, kćer rimskog cara Gordijana, koja je patila od neke duševne bolesti od koje je nijedan lekar nije mogao izlečiti. Za to ga je car bogato nagradio, ali on je sve darove podelio siromasima.
Naši vinogradari slave Svetog Trifuna kao patrona, pa toga dana idu u vinograde, orezuju po koju lozu i vinom zalivaju po koji čokot, da bi time povratili vinogradu malaksalu snagu, posle dugog zimskog mrtvila, pa da počne bujati u proleće koje se već počinje primicati. Zbog toga Svetog Trifuna u istočnoj Srbiji zovu Orezač i Zarizoj.
Ako na Trifundan pada sneg ili kiša, biće kišna i rodna godina, ako je vedro, godina će biti sušna i nerodna.
SVETI VALENTIN
Sveti Valentin živeo je u vreme kada je Rimskim carstvom vladao ozloglašeni car Klaudije. Za života je bio sveštenik, a umro je kao mučenik 269. godine, kada je mu je zbog propovedništva i pokušaja da u hrišćanstvo preobrati samog cara, odrubljena glava.
Običaj da se Valentin smatra svecem i zaštitnikom zaljubljenih dolazi zbog samog perioda u godini na koji pada njegov dan. Nekada se životni ritam ljudi planirao prema crkvenim praznicima, a od vernika se tražilo da venčanja ne slave u vreme velikih svetaca, jer su to proslave čitave zajednice.
Takođe, bučne svadbe i veselja bila su zabranjena u periodima postova. Zato se dan Svetog Valentina pokazao kao idealan za one parove koji su želeli da stupe u brak tokom zimskih meseci.
Od ranog srednjeg veka, mladići su na ovaj dan prosili devojke, a već od 16. veka postalo je običaj da se 14. februara razmenjuju ljubavna pisma. Romantične poruke bile su pažljivo izrađene, obrubljene čipkom ili ukrasnom tračicom i pretpostavlja se da su to prve moderne čestitke i razglednice.
Pravoslavna crkva svetog Valentina proslavlja 30. jula po starom, odnosno 13. avgusta po novom kalendaru, s tim što se ovaj svetitelj u pravoslavnoj crkvi ne proslavlja kao zaštitnik zaljubljenih.
(Glossy)