Srpska pravoslavna crkva i vernici danas proslavljaju Svetog Grigorija Bogoslova.
Rođen u Nazianzu od oca Jelina i majke hrišćanke. Pre krštenja učio se u Atini zajedno sa Vasilijem Velikim i Julijanom Odstupnikom. Često je proricao Julijanu da će biti odstupnik od vere i gonitelj crkve, što se i zbilo.
Na Grigorija je naročito mnogo uticala dobra mu majka Nona. Kada završi svoje učenje, Grigorije se krsti. Sveti Vasilije rukopoložio ga je za episkopa sasimskog, a car Teodosije Veliki uskoro ga pozove na upražnjeni presto arhiepiskopa carigradskog. Sastavio je mnogobrojna dela, od kojih su mu najslavnija ona iz Bogoslovlja, zbog čega je i nazvan Bogoslovom.
Naročito je znamenito po dubini njegovo delo Besede o Svetoj Trojici.
Pisao je protiv jeretika Makedonija, koji je krivo učio o Duhu Svetome (kao da je Duh stvorenje Božje), i protiv Apolinarija, koji je krivo učio, kao da Hristos nije imao čovečje duše, nego da mu je božanstvo bilo mesto duše. Pisao je takođe i protiv cara Julijana Odstupnika, svog nekadašnjeg školskog druga.
Tropar (glas 1)
Pastirska svirala bogoslovlja tvoga, govorničke pobedi trube, jer kao da je iz dubine duha tražena, priloži se dobroti tvoga glasa: Zato moli Hrista Boga, oče Grigorije, da spase duše naše.
Kada na Saboru 381. godine, nasta rasprava oko njegovog izbora za arhiepiskopa, on se povuče sam, izjavivši: „Ne mogu nas lišiti Boga oni koji nas lišavaju prestola“.
Zatim napusti Carigrad, ode u Nazijanz, i tamo je živeo do smrti u povučenosti, molitvi i pisanju korisnih knjiga. Iako je celog života bio slabog zdravlja, ipak je doživeo osamdesetu godinu.
Mošti su mu kasnije prenete u Rim, a glava mu se nalazi u Uspenskom soboru u Moskvi. Važi za veliko i divno svetlo crkve pravoslavne, kako po krotosti i čistoti karaktera tako i po nenadmašnoj dubini uma. Upokojio se 390. godine (v. 30. januar).
(Srbija Danas)