Dana kada se obeležavaju Časne verige spominje se sveti apostol Petar zbog čudesnog izbavljenja iz veriga u koje je bio okovan po naredbi cara Iroda.
Zbog tog čudesnog izbavljenja veruje se da verige imaju veliku isceliteljsku moć. Takođe, u našem narodu postoji mnogo običaja vezanih za ovaj praznik, a jedno se čak vezuje i za našeg najvećeg svetitelja, Svetog Savu.
Narodno predanje kaže da je jednom i Sveti Sava bio okovan u verige pa je po oslobođenju, sačuvao verige i njima lečio. Jednom se, tako, susretne sa Svetim Petrom, i razmeni sa njim okove. Sava je Petru dao hladne, a Petar Savi vruće.
Da nisu tako uradili, narodu bi leti bilo prevruće, a zimi prehladno. Po narodnom verovanju, od Verižica (Verižnjaka, Časnih veriga) nastaje blaže vreme, jer Bog usijanim verigama počne da zagreva zemlju.
U mnogim mestima Srbije, Verige se smatraju velikim praznikom. Evo šta NIKAKO ne smete raditi na ovaj dan!
U Popovom polju Srbi na taj dan ne rade teže poslove, a žene poste. U Gornjoj Pčinji praznuju ovaj dan zbog grada. Na Kosovu i Metohiji praznuju Verige da ne bude kuge, stočari da stoka napreduje, i pre zore zahvate nenačetu vodu na izvoru i sa njom prskaju stoku.
Ratari to isto rade sa žitom u košu, da bi zdravo izgurali zimu do kraja. Na ovaj dan zveri ne napadaju ljude, i ne šiju se odela. Ko nosi odelo koje je šiveno na Časne Verige, veruje se da će poginuti od groma.
Časne verige se proslavljaju 16. januara po starom julijanskom kalendaru, a 29. januara po gregorijanskom kalendaru.
(Espreso / Opanak)