Srpska pravoslavna crkva sutra obeležava praznik Časne verige, dan kada je Sveti Petar okovan i mučen.
Naime, odmah posle smrti Isusa Hrista i vaznesenja počinje proganjanje hrišćana koje je trajalo više od 300 godina. Carev namesnik Irod, upravnik Galileje, pogubio je Jakova, brata Jovanovog i, na podsticanje Jevreja, zapovedi da uhvate Petra i bace ga u tamnicu.
Petar je u tamnici spavao okovan između dva vojnika, i noć pred izvođenje na sud, zasvetle se cela tamnica i anđeo kucnu Petru po rebrima, probudi ga pa mu reče:
„Ustani, obuj se i opaši se, pa hajde sa mnom“.
Petar ustade, a okovi mu spadoše s nogu, pa pođe s anđelom. Vojnici su spavali kao mrtvi, pa anđeo provede Petra pored straže, a kad su došli do gvozdene gradske kapije, ona se sama otvori i tako se Petar oslobodi zatvora, i verovatne smrti
Verige koje su spale sa Petra hrišćani su sačuvali koliko zbog uspomena na svetog Petra, toliko zbog njihove isceliteljske moći. Priča se, da su se mnogi bolesnici izlečili samo dodirnuvši verige (kao i ubrus apostola Pavla kojim su ga brisali dok je bio mučen).
Kasnije je Patrijarh Jerusalimski, sveti Juvenal, dao te verige na dar carici Evdokiji, prognanoj ženi cara Teodosija Mlađeg. Carica ih je prepolovila, pa jednu polovinu poslala Crkvi Svetih apostola u Carigrad, a drugu polovinu dala svojoj kćeri Evdoksiji, ženi Valentinovoj u Rim.
Evdoksija je sazidala crkvu Sv. Petra i položila u nju ove verige, zajedno sa onim u koje je sveti Petar, pred svoju smrt, bio okovan od opakog cara Nerona.
Narodna verovanja za Časne verige
Po narodnom verovanju od Verižnica („Časnih Veriga“) nastaje blaže vreme, jer Bog usijanim verigama počinje da zagrejava zemlju. U mnogim mestima, Verige se smatraju za veliki praznik.
Kosovsko stanovništvo praznuje Verižnjake zbog kuge, a stočari ih praznuju zbog stoke.
Ko nosi odelo koje je šiveno na Časne Verige, veruje se da će poginuti od groma.
Te verige čuvali su hrišćani zbog uspomene na velikog apostola, kao i zbog njihove lekovite moći, jer postoje svedočenja da su se mnogi bolesnici izlečili dodirom o njih (kao i o ubrus apostola Pavla, Dap 19, 12).
U srpskom narodu postoji običaj da se na današnji dan verigama, odnosno lancima, veže kućni prag i tako dom zaštiti od nečastivih ljudi i sila.
U stara vremena verovalo se i da bi, u slučaju da danas odete na put, dom mogao da udari grom, da se zapali letina, stoku da zakolju vukovi…
Pošto praznik Časne verige nije obeležen crvenim slovom, danas ne postoje posebne zabrane u pogledu kućnih poslova (peglanje, usisavanje…). Čak je i poželjno da se kuća sredi da blista, pošto se Sveti Petar inače smatra zaštitnikom doma i porodice.
(Espreso)