SPC i vernici slave sutra Sabor svetog Jovana Krstitelja – Jovanjdan, jedan od praznika posvećenih proroku koji je krstio Isusa Hrista.
Sutra je za pravoslavne Srbe veliki praznik. Kao i svakog 7. januara (po julijanskom kalendaru, odnosno 20. januara po gregorijanskom kalendaru) slavi se Sabor svetog Jovana Krstitelja.
Obeležava se dan posle Bogojavljenja, kao sećanje na Krštenje Isusovo i ulogu svetitelja koji je pripremao narod za novu veru.
„Ja vas krstim vodom, ali onaj što ide za mnom jaći je od mene… On će vas krstiti Duhom Svetim i ognjem“, reči su svetog Jovana pri krštenju naroda u reci Jordan, gde je ljude pozivao na pokajanje.
Poslednji prorok do Isusa, Sveti Jovan se smatra zaštitnikom zatvorenika, epilepticara, muzicara, krojaca, ugostitelja, ali i zaštitnikom Malte, Jordana…
Pored toga što ovog sveca slave kao svog zaštitnika metlari i drvoseče, u narodu se na današnji dan posebno slavi dan kumstva i pobratimstva, dva duhovna srodstva, dve prave narodne institucije koje su u narodu izuzetno poštovane.
Ove dve značajne duhovne vrednosti su oličene u svetom Jovanu, kumu božijem. U narodu se smatra da je duhovno srodstvo jače od onog po krvi i mleku, zato je sveti Jovan posebno poštovan ne samo u obredima već i u kletvama i zakletvama.
Otud i izreka: „Kumim te Bogom i Svetim Jovanom“.
Sveti Jovan je u narodu dobio svojevrsnu biografiju, pa se otuda i razlicito naziva: Jovan Krstitelj, Jovan Preteca, Jovan Glavosek, Jovan Svitnjak, Jovan Narukvicar, Jovan Metlar, Jovan Biljober, Jovan Pilodelac, Jovan Gromodol i još sijaset drugih imena.
Od mladosti je bio posvecen veri i kao branilac javnog morala suprotstavljao se razvratu rimskog društva koji je u njegovo vreme dostigao vrhunac.
Sveti Jovan je javno osudio i cara Iroda Antipu koji je preoteo ženu svom bratu Filipu.
Carica Irodijada je, kaže predanje, nagovorila kcerku Salome da od Iroda zatraži glavu Jovanovu. Zanesen Salominom igrom, Irod je naredio pogubljenje Jovana Krstitelja.
Ovom dogadaju posvećen je poseban praznik poznat kao Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja, a na ikonama se slika svetitelj koji u desnoj ruci drži svoju odsecenu glavu.
IZGUBLJENI OBIČAJ JOVANJDANA
Dani od Božica do Bogojavljenja nazivaju se nekršteni dani, a dani od Bogojavljenja, od kojih je prvi Jovandan, do Uskršnjih poklada nazivaju se kršteni.
Zbog toga je u narodu ostalo verovanje da se krštenje i venčanje mogu obavljati tek od današnjeg dana nadalje, od Dana kumstva, pobratimstva i prijateljstva, a ne valja se, kaže narod to raditi u nekrštene dane.
Za Jovanjdan ne postoje posebni obicaji osim, uz rezanja kolaca i osveštanja kuće vernika koji slave ovaj dan, pranja ikone. Na ovaj dan su se ikone iznosile iz kuća, posle jutrenja, na reku, kanal, bunar i umivale su se, uslovno rečeno, brisale krpom pokvašenom tom vodom.
Običaj je odavno nestao, a verovalo se da će se onom ko to prekrši, te godine oduzeti ruke i noge i drugi običaj da se na ovaj dan deca, mladi pobratime, običajno u najbližem manastiru za vreme molitve i da se na ovaj dan poziva u goste kum, stari porodični ili bira kuma ona porodica koja nema staro kumstvo.
O ŽIVOTU JOVANOVOM
Medu ličnostima jevandelskim koje okružuju Isusa, licnost Jovana Krstitelja zauzima posebno mesto, kako po svom čudesnom dolasku na svet i načinu života, tako i po svom tragičnom izlasku iz svoga života.
Prema predanju, bio je takve moralne čistote da se pre mogao nazvati andelom nego smrtnim čovekom, a jedini je od svih proroka koji je svetu mogao i rukom pokazati onoga koga je prorokovao.
Veronauka uči da je poslednji prorok Jovan Preteča, „izmoljen od bezdetih“ jevrejskog sveštenika Zaharija i žene mu Jelisavete, rođen po Božjem planu na prelomu vremena koje se opisuju Stari i Novi Zavet.
Sam Hrist je za Jovana Preteču rekao da je najveći izmedu rodenih od žena. Sutrašnji praznik pod nazivom Sabor Svetog Jovana Krstitelja je spomen na značajnu ulogu ovog svetitelja u krštenju Hristovom.
Ovaj praznik je i priznanje crkve Jovanu, jer je poslužio tajni božanskog krštenja, položivši ruku na glavu Hrista i pogruzivši ga u vodi Jordana. Tako se glavna životna uloga ovog proroka odigrala na Bogojavljenje.
Crkva uci da je Jovan poceo da propoveda približavanje carstva nebeskog šest meseci pre Hrista. Najavljivao je da za njim ide veci jaci od njega.
Kao neustrašivi pobornik pravde javno je razoblicavao proroke svojih savremenika, opominjuci ih da donesu rod dostojan pokajanja i da se ne uzdaju u Avramovo ocinstvo nego u svoja dela.
Tako je cara Iroda javno izoblicio zato što je uzeo za ženu snahu Irodijadu iako joj je muž, Irodov brat Filip, bio živ, što ga je koštalo života.
U hrišcanstvu se poštuje kao svetac, pustinjak i mučenik, prethodnik Isusov. U islamskoj tradiciji je poznat kao prorok Jahja ibn Zakarija
U judaistickoj religiji Jovanovog vremena je postojalo nekoliko pravaca. Fariseji su bili znacajna stranka, i verovali su u vaskrsenje mrtvih, božansku pravdu u sledecem životu, andele, ljudsku slobodu i božije providenje.
Sadukeji su bili konzervativniji, držali su vlast u Hramu i nisu verovali u vaskrsenje i vecnost duše. Eseni su bili asketska zajednica koja je ocekivala skoru apokalipsu. Neki naucnici smatraju da je Jovan bio pod uticajem esena, koji su upražnjavali obredne rituale cvrsto povezane sa krštenjem, iako za to nema direktnih dokaza.
Prema hrišcanskom predanju Jovan Krstitelj je pogubljen po nagovoru Herodijade, žene Iroda Antipe, kojima je prigovorio zbog preljube, jer se Irodijada udala za kralja Iroda, brata njenog muža Filipa, koji još beše živ.
Irodijada je bila majka lepe plesacice Salome, sa kojom se dogovorila da plesom ocara Iroda i da mu zauzvrat traži Jovanovu glavu. Irod je uhapsio Jovana i zatvorio ga u tamnicu, da bi kasnije naredio da mu odrube glavu, i na pladnju je iznesu Herodijadinoj cerki Salomi.
Isus nakon Jovanovog pogubljenja nije odbacio njegova ucenja, vec je u propovedima nastavio da velica njegov lik i delo, nazivajuci ga andelom i „Ilijom koji ce doci“ (Matej 11:7-15).
Medutim, za razliku od Jovana, Isus je pio vino i nije postio.Jevandelja prenose da su Jovanovi ucenici prigovarali Isusu i njegovim ucenicima zato što ne poste.
Mandejci, koji sebe smatraju nastavljacima Jovanovog ucenja, Isusa smatraju „lažnim mesijom“ (mšiha kdaba) koji je izopacio ucenje koje mu je poverio Jovan.
POŠTOVAN U CELOM SVETU
Najstarije poštovanje vezano uz Jovana Krstitelja odnosi se na cašcenje njegova groba u Sebasti, nedaleko od današnjeg Nablusa u Palestini.
Prema pravoslavnom predanju, apostol Luka je pokušao da prenese Jovanovo telo iz Sevasteje u Antiohiju, no uspeo je da dobije i prenese samo jednu ruku koja se u Antiohiji cuvala do desetog veka, pa je posle preneta u Carigrad, odakle je nestala u vreme Turaka.
Relikvije svetog Jovana Krstitelja se danas cuvaju u crkvi sv. Silvestra u Rimu i u Amijenu u Francuskoj, i u Cetinjskm manastiru u Crnoj Gori.
Sv. Jovan Krstitelj od pocetka veoma poštovan u hrišcanskom svetu. U srednjem veku, njegov praznik (Ivanjdan) zvali su „letnji Božic“. Jedna od najvecih hrišcanskih bazilika, ona u Damasku, je posvecena Jovanu Krstitelju. Danas je u njoj džamija.
U cast sv. Jovanu Krstitelju, podignute su mnoge crkve pocevši od Lateranske bazilike u Rimu, papinske katedrale.
Hrišcani proslavljaju Jovanove praznike nekoliko puta u godini. U Rimokatolickoj crkvi njegovo se rodenje slavi kao svetkovina 24. juna, a muceništvo, nekad nazivano i Glavosjek sv. Jovana Krstitelja, kao spomendan 29. avgusta.
Srpska pravoslavna crkva slavi ga 7. januara po julijanskom, a 20. januara po gregorijanskom kalendaru, dan rodenja Sv. Jovana proslavlja 7.jula (24. juna po julijanskom kalendaru), a dan njegove smrti obeležava praznikom Usekovanje (gregorijanski 29. avgust/julijanski 11. septembar).
Vernici vrlo cesto daju Jovanovo ime deci, i kod pravoslavaca i kod katolika. Pravoslavci slave krsnu slavu Svetog Jovana, a katolici obicno slave imendan.
(Espreso)