Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici slave sutra praznik posvećen Presvetoj Bogorodici koja je rodila Isusa Hrista.
Zato se praznuje drugi dan po Hristovom rođenju. Iako postoje mnogi praznici posvećeni Presvetoj Bogorodici, ovaj jedinstveni praznik se zove danom Sabora (sabranja) Presvete Bogorodice.
Saborom se naziva zato što se tog dana sabiraju svi verni, da proslave Nju, Mater Bogorodicu i što se svečano, saborno, služi u čast Njenu.
Presveta Bogorodica Marija je, rađanjem Gospoda Isusa Hrista od Nje, najviše poslužila našem spasenju i spasenju celoga sveta i sve tvari. Zato i priliči, i dolikuje, i dostojno je izuzetno praznovati Nju uvek, a pogotovu odmah sutradan po Rođenju Hristovu, kao Majku Bogoroditeljku Hrista Boga i Spasa našeg. Jer, slika Majke sa Detetom na rukama postala je i zauvek ostala glavna, najdublja i najradosnija slika naše vere.
Ovaj dan je u narodu poznat i kao Božiji dan. Naime, na drugi dan posle velikih praznika Crkva se uvek seća glavnih učesnika događaja koji se slavio prvoga dana praznika.
Brojni su i narodni običaji koji prate dane oko Božića.
Za tri dana oko Božića, kuća se ne čisti. Izuzetak su kuće koje slave Šćepandan kao svoju Krsnu slavu. U Popovom polju, domaćin kuće, na ovaj dan, daje čobaninu glavu pečenice koju ovaj nosi sa sobom na pašu. Kad je pojede, natakne je na jasenovu granu, da je živina ne može dohvatiti i kljucati.
U drugim krajevima, glava se čuva do Vasilice. Na ovaj dan se ne seku kosti, a ljudi se obraćaju jedan drugome sa: “Pomoz’ Bog, Radovane.” Na ovaj dan, koji je drugi dan Božića, obilaze se prijatelji i komšije i primaju gosti u kuću.
Inače, veruje se da ako sutra izgovorite ove reči pratiće vas zdravlje i spokoj tokom cele godine:
Tvojim rođenjem Hriste Bože, zasija svetu svetlost bogopoznanja, jer se u toj svetlosti zvezdom učahu oni koji zvezdama služe, da se klanjaju Tebi, Suncu Pravde, i da poznaju Tebe sa visine Istoka, Gospode, slava Ti!
Trećeg dana Božića, SPC slavi Svetog arhiđakona Stefana. SPC Božić slavi tri dana, te su u crkvenom kalendaru 7. 8. i 9. januar obeleženi crkvenim slovom.
(Kurir)