Sutra, 5. januara srpska pravoslavna crkva i njeni vernici obeležavaju Tucindan, praznik koji se proslavlja 2 dana pred Božić.
Božićni praznici su pred nama i nema radosnijeg vremena za hrišćane od ovog. Tucindan je dobio ime po tome što se vekovima na taj dan „tuklo“ , tj. ubijalo sekirom ili nožem jagnje ili prase za Božić.
Ovaj običaj se u Srbiji verovatno zadržao još iz paganskih, mnogobožačkih vremena i bio je u vezi sa prinošenjem žrtve. Vremenom, crkva ga je prihvatila i blagoslovila, jer posle Božićnog posta, dugog šest nedelja, sa mrazevima i zimom koja je u ove dane obično najjača, jaka hrana dobro dođe.
Za božićnu pečenicu se bira najlepše prase ili jagnje, mada neki pripremaju i ćurku ili kokošku. Životinja treba da bude bela, bez belega i telesnih nedostatka. Peče se sutradan, na Badnji dan, a jede za Božić.
Postoje 2 veoma važna verovanja i običaja za Tucindan:
1. Na Tucindan se ništa ne sme davati iz kuće, jer će onda i preko cele godine stvari odlaziti iz doma. Misli se na novac. Taj dan jedino šta možete da uradite je da vratite sve dugove kako bi vam godina dobro prošla.
2. Na ovaj veliki praznik ne valja tući decu, jer će cele godine biti nevaljala i jer će im, veruje se – izaći čir na svakom mestu gde su udarena.
U nekim krajevima, na Tucindan se ne večera za stolom nego na podu. Prvo se postavljaju so i beli luk, a onda hleb, pasulj, kupus i ostala posna hrana. Za večerom domaćin mora biti okrenut istoku.
(Stil)