„Ha-ha, he-he…e, hehee… Pa kako nema vajde, znaš ti kako sam ja od ovog živeo“, kaže genije iz Žagubice, sa istoka Srbije, koji tvrdi da njegov šporet, koji on pravi, najbolje greje a najmanje troši, a na plin ne radi!
Pa, kako to? Upravo mu je takvo pitanje postavio i Novosađanin Bora kom je majstor iz Žagubice sve objasnio – i koliko troši njegov šporet i kako se on iz Žagubice obreo baš tu u Novom Sadu.
Evo kako, pošto mu je sin bio odlikaš, sve 5, i vukovac, ponosni otac mu je ponudio da bira mesto gde želi dalje da se školuje – i dete izabralo baš Novi Sad. Što je dete zamislilo, to je tata ispunio i tako je to počelo…
Tata je inače u Žagubici bio kafedžija, imao restoran 12 godina pa pošto je dete naviklo na dobru hranu, on batalio i za detetom u Novi Sad. Nije baš da mu se tu sve dopada, navikao na svoju Žagubicu, ali ’ajde, sad je tu…
A razlog otkud baš on pred kamerama, jesu njegove „pećke“, šporeti i furunčice koje pravi a s kojima, kako sam tvrdi, nema zime, a ni bog zna kakvog troška…
– Cela zima, 4-5 metara drva, najbolje greje, a najmanje troši… Grejem, pečem, kuvam, sve, a plin ne trošim… Videćeš kako je to brzo kad ispečem hleb – veli nasmejani majstor iz Žagubice koji je za Ginisovu knjigu rekorda napravio šporet i furunu ko kutiju šibica.
– Ja sam to ceo život radio, odmalena, od malih nogu, otac mi imao radnju, imam i radni staž kod oca… Nekada je to išlo ih po vašarima, nosili smo gotovu robu, on išao s volovskim kolima po vašarima, a ja sam imao kamion… Znali su nas svi, zvali su nas klonferi, to je starinski naziv za bravara – kaže majstor iz Žagubice za Borino 5kazanje na Jutjubu koji inače od alata koristi iste makaze koje seku i papir i lim, da ne poveruješ. Ima ih 30 godina, nikad ih nije oštrio, a lim koristi milimetarski isti onaj što se automobili prave.
I auto je sam napravio, rols-rojs, video ga na kalendaru, napravio isti i sad mu stoji u dvorištu, a u njemu fićin motor – a ljudi ne veruju da ga je napravio skroz sam.
– Ovde sam u Novom Sadu peta zima, i na taj šporet se grejem, žena kuva… – kaže veseljak iz Žagubice.
– To se zove čunak, sulundar, ko kako zove… to je sve ručno… Pošto je? Aaaa to je tajna! Radim za sebe, ne radim u preduzeće… Koliko se čisti, zavisi od dimnjaka, ako je dobar… – kaže majstor iz Žagubice koji je demonstrirao koliko u njemu može da ispeče hleb, očas posla!
(Kurir)