Zašto neki ljudi osećaju potrebu da dodirnu ili poljube preminulu voljenu osobu
Tuga zbog gubitka voljene osobe predstavlja duboko lično iskustvo i svako je proživljava na drugačiji način. Ne postoji univerzalni obrazac žaljenja, niti jedinstven ili „ispravan“ način oproštaja.
Kod nekih ljudi javlja se potreba da dodirnu ili poljube preminulu voljenu osobu kao poslednji čin bliskosti. Taj gest često se doživljava kao način da se kaže zbogom, da se zadrži osećaj povezanosti ili da se lakše prihvati činjenica gubitka.
Iako ovakav postupak može delovati prirodno i utešno u tom trenutku, on ima i svoje emocionalne, kulturne i praktične aspekte koje je važno razumeti.
Uticaj kulture i vere
Način na koji se ljudi odnose prema telu preminule osobe u velikoj meri zavisi od kulturnih i verskih uverenja. U nekim tradicijama, fizički kontakt predstavlja važan deo procesa oproštaja i žaljenja. U drugim sredinama, takvi gestovi se izbegavaju i smatraju neprimerenim.
Razumevanje porodičnih, verskih i društvenih normi može pomoći pojedincu da pronađe ravnotežu između ličnih emocija i poštovanja šireg kulturnog konteksta.
Emocionalni aspekti oproštaja
Za mnoge ljude, dodir ili poljubac preminule osobe ima snažno simbolično značenje. Taj čin može pomoći u izražavanju emocija koje je teško opisati rečima i doneti kratkotrajan osećaj utehe i bliskosti.
Ipak, kod nekih osoba kasnije se mogu javiti pomešana osećanja, poput nelagode, preispitivanja ili emocionalne težine. Suočavanje sa konačnošću gubitka tada može postati intenzivnije, što može otežati proces prihvatanja.
U retkim slučajevima, oslanjanje isključivo na fizički gest kao način suočavanja sa tugom može usporiti emocionalni oporavak, naročito ako izostanu drugi oblici podrške.
Alternativni načini oproštaja
Za one koji ne osećaju potrebu za fizičkim kontaktom ili im on nije prijatan, postoje i druge, jednako značajne mogućnosti oproštaja:
- tihi boravak pored voljene osobe
- blagi dodir ruke ili simboličan gest poštovanja
- izgovaranje reči oproštaja ili pisanje pisma
- paljenje sveće, slušanje muzike ili čuvanje uspomena
- učešće u verskim ili kulturnim obredima
Svaki od ovih načina može pomoći u procesu emocionalnog zatvaranja i prihvatanja gubitka.
Završna razmišljanja
Potreba da se dodirne ili poljubi preminula voljena osoba predstavlja duboko ljudsku reakciju na gubitak. Iako takav gest može doneti utehu, važno je sagledati ga u kontekstu ličnih emocija, kulturnih vrednosti i sopstvenog emotivnog blagostanja.
Tuga nema jedinstven oblik. Najvažnije je pronaći način oproštaja koji je dostojanstven, siguran i koji pomaže osobi da očuva unutrašnju ravnotežu u teškim trenucima.
Pristupajući ovim osećanjima sa razumevanjem i svesnošću, moguće je istovremeno odati poštovanje onima koje smo izgubili i voditi brigu o sebi.
