Jedne prolećne večeri 2004. dvojica muškaraca i jedna žena ušli su u Ricov kazino u Londonu, popularno stecište starog novca i novokompanovanih bogataša, članova kraljevske porodice, saudijskih šeika, tajkuna i glumaca.
Jedan od muškaraca, Hrvat Niko Tosa pažljivo je pogledao stolove. Tosa je već dolazio u ovaj kazino i odlazio sa dobicima od više hiljada funti. Iako sumnjiv, obezbeđenje nije moglo da nađe nijedan dokaz da je varao.
Te noći Tosa je izabrao jedan sto, malo izdvojen od ostalih, za kojim su mu se pridružili njegovi kompanjoni – srpski biznismen Nenad Marjanović i izblajhana Mađarica Livija Pilisi. Trojka je kupila čipove i počela sa igrom.
Balkanska prevara
Iako su bili za izdvojenim stolom, njihov način igre ih je razlikovao od ostalih, piše „Blumberg“. Kada bi krupije zavrteo lopticu, neobična trojka bi sačekala šest do sedam sekundi i onda brzo postavila svoje opklade. Kretali su se brzo i usklađeno. Nekad bi gubili ali su mahom dobijali, i to ogromne količine novca. No, ono što je bilo neobično kod njih je mirnoća sa kojom su primali i poraze i dobitke. Nisu reagovali.
U jednom trenutku, Marjanović je bacio 10.000 funti u žetonima i dokono pogledao u stranu dok je loptica skakutala oko numerisanih džepova. Nije čak ni gledao kada je sletela i izgubio je. Već je odlazio u pravcu bara. Problem nije bio u pola miliona funti dobitka. Igrači su rutinski zarađivali nekoliko miliona funti za noć i odlazili noseći firmirane torbe pune keša. Problem je bio način na koji su ovo troje pobeđivali: dosledno, u stotinama rundi.
„Praktično je nemoguće predvideti broj koji će se pojaviti“, jednom je napisao Stiven Hoking o ruletu. „U suprotnom bi fizičari zaradili bogatstvo u kockarnicama. Igra je osmišljena da bude nasumična; haos, elegantno prikazan kružnim pokretima“.
Niko Tosa i njegova ekipa su u nekoliko navrata „opelješili“ Ric za 1,3 miliona funti i najavili su gazdama da planiraju da se vrate sutradan.
„Laserska naprava“
Uznemirene gazde u Ricu izrešetale su osoblje, rastavili svaki točak za rulet, pozvali policiju i advokate, a britanski tabloidi saznali su za neobično „srećnu“ trojku. Istraga ništa nije otkrila, a „Miror“ je u svojoj priči bombastično tvrdio da su Tosa i drugari koristili „lasersku napravu“ skrivenu u telefonu sa mikrokompjuterom kojim su „štelovali“ točak.
Tosa, Marjanović i Pilisi su se te noći vratili u Ric, kao što su i obećali. Ovog puta odvedeni su u privatnu sobu gde ih je čekao odred londonske Metropoliten policije. Policajac ih je ljubazno obavestio da su uhapšeni zbog sumnje na „obmanu“ i odveo na razgovor u obližnju policijsku stanicu. U međuvremenu su im cipele i odeća pretraženi i ništa nije pronađeno.
Tosa i njegovi saputnici su reagovali na hapšenje sa istom nadrealnom smirenošću koju su pokazali za ruletom. U stanici su ispitivani odvojeno uz prisustvo prevodioca. Tosa je odbijao da odgovara na pitanja. Marjanović je bio pričljiviji, ali isto toliko nekooperativan. Tvrdio je da je profesionalni kockar i da je toliko vešt da može da dobija 70 odsto vremena. Samo je „samodisciplina“ ograničavala njegov profit, rekao je. Obojica su negirali da koriste bilo kakvu vrstu računara.
Pilisi, za koju se činilo da je u emotivnoj vezi sa Marjanovićem, bila je isto tako teška za saradnju. Kada su joj pokazali snimak Marjanovića kako igra u Ricu, detektivka joj je rekla: „To je tvoj dečko koji je osvojio pola miliona funti. To je kao dobitak na lutriji. Ne pokazujete nikakve emocije.“ Pilisi je slegnula ramenima. „Pa šta?“ odgovorila je.
Policija je zaplenila četiri mobilna telefona i mini kompjuterski uređaj „palmpajlot“, koji su odneti na analizu. Pretražujući hotelske sobe grupe, policajci su pronašli nekoliko stotina hiljada funti i spisak kazina označenih simbolima: kvačicama, krstićima, plusevima i minusima. Odeljenje Meta za pranje novca preuzelo je istragu. U međuvremenu, policija je ovlastila Ric da obustavi isplatu Tosinih i Marjanovićevih dobitaka, tako da nisu mogli da uzmu novac iz kazina i pobegnu.
Kako bez varanja pobediti rulet
Kasnije iste večeri, nakon što su izašli uz kauciju, Tosa, Marjanović i Pilisi zaustavili su se ispred kazina i imali kratak, bizaran razgovor sa vratarom koji je to kasnije prijavio svojim pretpostavljenima. Tosa je portiru na, kako piše „Blumberg“, engleskom sa balkanskim naglaskom rekao da su vlasnici Rica loši ljudi koji traže izgovor da ne plate. On i njegovi saputnici će ih tužiti, upozorio je.
Otprilike šest meseci kasnije, ispred kazina u blizini Rica zaustavio se „mercedes“ iz kog su izašla dva čoveka koji su rekli da mogu da dokažu da je moguće pobediti na ruletu bez varanja. Policijska istraga je do tada upala u ćorsokak. Nisu pronašli ništa. Tosa i ostali osumnjičeni su se okružili advokatima i odbili da odgovaraju na pitanja. Umesto toga, njihov advokat je predložio da policija vidi demonstraciju kako je moguće pobediti rulet bez pribegavanja prevari. Izvršni direktor kazina „Koloni klub“ pristao je da ugosti „demonstratore“ i pozvao šefove obezbeđenja kazina.
Tosa nije bio raspoložen da demonstrira, ali je njegov advokat predložio Hrvata mračnog lica po imenu Ratomir Jovanović da demonstrira zajedno sa svojim libanskim partnerom u igri, Jusefom Fadelom. Njih dvojica su zaradili oko 380.000 funti igrajući rulet na različitim lokacijama u Londonu otprilike u isto vreme kada i Tosa, koristeći isti prepoznatljiv stil kasnog klađenja. Policija je već sumnjala, iako to nije mogla da dokaže, da je Jovanović deo kockarskog sindikata koji vodi Tosa. Jovanovićevo prisustvo na demonstraciji kao da je potvrdilo njihovu teoriju.
Kada su Jovanović i Fadel stigli u „Koloni“, sprovedeni su do izolovane prostorije gde su ih sačekali i policajci i šefovi kazina. Naterali su ih da im demonstriraju svoju veštinu. Tosin metod je bio primetan – kratka pauza, pa onda brzo polaganje uloga. Međutim, nisu uspeli. Hrvat je za gubitke okrivio „loš vajb“ prostorije. Policija kod kockara nije pronašla nikakav skriveni kompjuter ili aparat.
Za policajce, Tosa i njegova grupa su izgledali kao kriminalci. Imali su velike svote gotovine, jednokratne telefone i pasoše koji su pokazivali da su putovali u mesta poput Angole i Kazahstana. Međutim, šta je tačno bio njihov zločin? Čak i da su dokazali da su koristili računar, odgovor ne bi bio jasan. Nevada je zabranila upotrebu elektronskih uređaja u kockarnicama još osamdesetih, ali Velika Britanija nije imala takvu zabranu. Državni statut o igrama na sreću, koji datira iz 1845. godine, stvoren je da spreči plemiće da troše svoje porodično bogatstvo u klubovima na Vest Endu. Kompjuteri se ne pominju.
Pošto su udarili o zid, Met je odlučio da ne progoni Tosu i njegove pajtose. Detektivi nisu pronašli nikakve dokaze. Ric je bio prinuđen da isplati dobitke Toši i Marjanoviću i Pilisi. Šefovi kazina bili su očajni – i uvereni da su nasamareni. Nikakva napravica nije pronađena, matematički metod „brojanja“ nije mogao da funkcioniše toliko dobro. Šta se dogodilo?
Rupa u sistemu i spremnost da se „ne bude veverica“
„Blumberg“ navodi da je Tosa pronašao rupu u sistemu – habanje točka za rulet.
Na savršenom točku, loptica uvek pada nasumice. Ali tokom vremena, točkovi razvijaju nedostatke, koji se pretvaraju u šablone. Točak koji je čak i neznatno nagnut mogao bi da razvije ono što se naziva „zonom pada“. Kada nagib primora loptu da se popne uz nagib, lopta usporava i pada sa spoljnog oboda na istom mestu pri skoro svakom okretu. Slično se može desiti na opremi koja se više puta koristi, ili ako je losion za ruke krupijea ostavio trag, ili iz silnog broja drugih razloga. Zona pada je Ahilova peta ruleta.
I Tosa je „provalio“ tu Ahilovu petu. Čak i ako izgubi, sa odgovarajućim tačkom koji se kreće pod određenim nagibom ili „štucka“ u okretu, znao je da će ponovo pobediti. Trebalo mu je samo nekoliko sekundi da registruje grešku i položi opkladu.
Vremenom su i gazde kazina shvatile u čemu je problem i počele da menjaju svoje rulete, a stare i „falične“ šalju u bivše kolonije, siromašne ili zemlje u razvoju, gde je Tosa nastavio da uspešno „operiše“.Fizičar Dojn Farmer, koji je sada profesor na Univerzitetu u Oksfordu kaže da je moguće da neko bez kompjutera „provali“ rulet, odnosno da je to stvar „talenta“.
„Mislim da je moguće da neko to uradi bez kompjutera, pod uslovom da je točak nagnut i da se rotor ne kreće prebrzo“, rekao je Farmer „Blumbergu“. On je uporedio taj kockarski talenat sa muzičkim talentom, sugerišući da „takt“ točka može da aktivira slične delove mozga, one posvećene zvuku i ritmu.
Miran život u selu pored Dubrovnika
Novinar „Blumberga“ Kit Šelel uspeo je da pronađe Tosu u siromašnom selu kod Dubrovnika, nakon što je pratio njegove tragove (i dobitke) po celom svetu. Tosina kuća nije se ni po čemu odvajala od ostalih – stara, kamena, neugledna. U razgovoru u jednom dubrovačkom hotelu uz vino i lignje, Tosa je odlučno odbacio svaku mogućnost da je koristio neki aparat za lažiranje igre.
-To mi zvuči kao nešto iz filmova o Džejmsu Bondu, a mi smo seljaci. Da imam takvu napravu, zvali biste me Nikola Tesla, poručio je Tosa novinaru.
Pa, kako mu je onda to pošlo za rukom? Praksa, odgovara Tosa uz smeh. Pažljivo posmatranje točkova za rulet, registrovanje sitnih „štucanja“, (ne)pravilnosti. Zato je u Ricu i odabrao izdvojeni sto – prethodnih večeri ga je izdvojio kao „dobitni“. Zato Jovanović nije uspeo u „Koloni klubu“, jer je sto i dalje bio u voznom stanju.
Ono što izdvaja Tosu od drugih veštih „varalica“ je njegova spremnost da ide na veliko, piše novinar „Blumberga“. Većina igrača se usuđuje da osvoji samo nekoliko hiljada dolara odjednom, iz straha da će biti otkriveni.
„Kao veverice su“, rekao je Tosa s prezirom. Da nije uhvaćen u Ricu, vratio bi se sledeće noći i zaradio 10 miliona funti. Kazino se lako izvukao, prokomentarisao je.
Na kraju intervjua, pitao je Šelela kada će objaviti tekst. Zašto je hteo da zna? Planiram svoje sledeće međunarodno putovanje, rekao je uz osmeh.
(Kurir/Blic/Blumberg/)