Pravoslavni vernici sutra proslavljaju Svetu velikomučenicu Varvaru.
– Otac ove slavne sledbenice Hristove, koja se od ranih leta unevesti Hristu, po imenu Dioskor, beše znamenit položajem i bogatstvom u gradu Iliopolju Misirskom, a u veri neznabožac. Svoju ćerku jedinicu, mudru umom i krasnu likom, zatvori Dioskor u kulu visoku, okruži je svim ugodnostima, dade joj sluškinje na službu, postavi idole za klanjanje, sazida joj kupatilo s dva prozora. Posmatrajući kroz prozor kule zemlju dole i zvezdano nebo gore, Varvari se otvori um blagodaću Božjom, te poznade jedinog istinitog Boga Tvorca, iako nemade nikoga od ljudi za učitelja u tome. A kada se njen otac jednom udalji iz grada, ona iziđe iz kule i, po Božjem Promislu, srete se s nekim hrišćankama, koje joj javiše istinu vere Hristove – napisano je u žitiju ove svetiteljke.
– Srce se Varvarino rasplamti ljubavlju prema Hristu Gospodu. Ona naredi, te se proseče i treći prozor na kupatilu, da tri prozora budu simbolom Svete Trojice; na jednoj steni u kupatilu prstom nacrta krst i krst se udubi u kamen kao gvožđem urezan; iz njene stope na podu kupatila proključa izvor vode, koja docnije mnogima pričini isceljenje od bolesti. Uznav Dioskor veru svoje ćerke, izbi je surovo, istera iz kule i pojuri za njom da je ubije. Stena se jedna rastupi i sakri Varvaru od surovog oca. Kada se ponovo javi, otac je odvede načalniku Martijanu, kome predade ćerku na mučenje. Nevinu Varvaru razdenuše i šibahu, dok joj celo telo ne bi pokriveno krvlju i ranama. U tamnici javi joj se sam Gospod s angelima i isceli je. Videvši to, neka žena Julijanija, i sama poželi mučeništva. I behu obe strašno mučene i s porugom po gradu vođene. Odsekoše im grudi ženske, i krv mnoga iz njih isteče. Najzad ih izvedoše na gubilište, gde sam otac zakla ćerku svoju, a vojnici Julijaniju. Toga istog dana udari grom u kuću Dioskorovu i ubi i njega i Martijana. Postrada sveta Varvara 306. godine. Mošti joj se čudotvorne nalaze u Kijevu. Proslavljena u Carstvu Hristovome, ona se mnogo puta javljala do dana današnjega, ponekad sama, ponekad u pratnji Presvete Bogorodice.
Iako nije zapovedan crkveni praznik, nije crveno slovo, u narodu je dan svete Varvare poštovan i proslavlja ga mali broj srpskih porodica kao svoju krsnu slavu.
Običaji i verovanja
Postoji narodni običaj da se uoči Svete Varvare kuva žito – varica i uveče ostavi da uvri pored vatre u loncu, pa se na Varvarin dan gleda sa koje je strane navrilo, pa se kaže da sa te strane u polju treba sejati pšenicu, ako se želi dobar rod. A jede se i sutradan, na praznik prepodobnog Save osvećenog. Zato je zovu i savica. Vareno žito se jede u kući, njim se posipa mesto gde se uzima voda za piće, a meša se i sa soli, pa se daje stoci.
U Srba je narodna godina, kao i crkvena danas, počinjala 1. septembra, pošto se pobere letina, pa je zato Varvarin dan bio prvi dan u ovoj godini. U nekim krajevima Srbije običaj je i da se na sutrašnji dan potope zrna pšenice u vodu da proklijaju pa se na Božić iznesu da se vidi koliko je porasla pšenica. U novija vremena, zrna pšenice se natope i stave na tanjirić ili u činijicu pa kad pšenica poraste iznese se na božićnu trpezu.
(Espreso)