Mogu li se izdvojiti osobine koje krase veliki broj ljudi koje krasi visok IQ? Do kada se inteligencija razvija i od čega zavisi njen razvoj? Psiholog Tatjana Daničić izdvaja karakteristike koje se dovode u vezu sa visokom inteligencijom pa objašnjava sve što treba znati o intelektulanim sposobnostima.
Šta treba znati o inteligenciji?
„Psihički život čoveka ima fiziološku osnovu u telu svakoga od nas. Centralni nervni sistem predstavlja bazu u kojoj se razvija psihički život. Dinamičku osnovu psihičkog života predstavljaju psihički procesi koji se dele na kognitivne saznajne u koje spadaju opažanje, pažnja, pamćenje i zaboravljanje, intelektualne sposobnosti i mišljenje, afektivne koji se odnose na emocije i konativni koji opisuju našu motivaciju, odnosno ono što nas pokreće na aktivnost“, kaže psiholog Tatjana Daničić i dodaje: „Kognitivne procese nazivamo i sposobnostima. Sposobnosti koje imamo, delom su nasleđene. O nasleđenom potencijalu govorimo kao o dispoziciji. Kako će se dispozicija koju imamo razvijati, zavisi od uticaja sredine i aktivnosti svakog pojedinca“.
Važno je znati i da svi psihički rocesi koji postoje i odvijaju se tokom čovekovog života imaju ulogu da omoguće prilagođavanje i opstanak u svetu koji nas okružuje.
„Kada su procesi koji se odvijaju usaglašeni, govorimo o integrisanosti osobe2, priča psiholog.
Do kada se razvija inteligencija
„Inteligencija je jedan od psihičkih procesa. U literaturi postoje različite definicije inteligencije. Jedna od najrasprostranjenijih definicija je ta da se radi o sposobnosti snalaženja u novim situacijama, u kojima nagonski mehanizmi nisu od koristi.
Inteligencija se razvija do 25. godine života. Tu dostiže maksimum i održava se na tom nivou tokom dužeg niza godina. Starenjem ova sposobnost počinje da opada, ali se gubitak nadomešćuje iskustvom“, ističe.
Prema stepenu razvijenosti intelektualne sposobnosti ljudi dele se u nekoliko kategorija. Najveći broj ljudi spada u prosečno inteligentne. Manji broj je u kategoriji natprosečnih i još manji broj u kategoriji intelektualno superiornih.
„Inteligencija se razlikuje po svojoj strukturi. Iako spadaju u jednaku kategoriju po stepenu razvijenosti inteligencije, ljudu se mogu razlikovati po tome koja vrsta intelektualnie sposobnosti je razvijena. Tako imamo ljude koji umeju sa rečima. Neki drugi imaju sposobnost da se bez problema snalaze sa brojevima. Sledeća grupa ima posebne talente, za muziku, pokret ili nešto drugo“.
Koje su povezane sa visokim IQ
Inteligencija je zaravo mnogo širi pojam nego što većina pretpostavlja. Svakako ipak se može obuhvatiti određenim karakteristima:
„Ljudi koji spadaju u kategoriju natprosečnih ili intelektualno superiornih jesu ljudi koji se u sredini u kojoj žive izdvajaju po lakoći u učenju, sticanju novih znanja i britkosti. Važna karakteristika je duhovitost odnosno prava sposobnost nalaženja originalnih rešenja u datoj situaciji.
Po pravilu, ljudi iz ovih kategorija imaju i viša dostignuća, radoznali su i otovreni za nove ideje. U stanju su da bolje pamte i stiču više znanja tokom života. Misle na apstraktnom nivou i to koriste u svakodnevnom životu“, izdvaja psiholog.
Kako će čovek iskoristiti intelektualni potencijal koji ima, u velikoj meri zavisi od drugih osobina koje ima. Važna je i emotivna stabilnost, upornost, samopouzdanje.
„Takođe ljudi koji su natprosečno inteligentni, imaju jače neurotske odbrane, pa u određenim situacijama može da se dogodi da budu više anksiozni što umanjuje njihovu efikasnost“, komentariše naša sagovornica.
(Izvor: Žena)