Druga supruga Fidela Kastra bila je dovoljno hrabra da počini preljubu. Priča o tome je neverovatna
Dok je njegov narod patio, Fidel Kastro je živeo u udobnosti – pažljivo čuvajući svoju privatnost od očiju javnosti, uključujući svoje osmoro dece, svoje brojne ljubavnice, čak i svoju ženu, piše Stil.
Oženjen prvo sa Mirtom Diaz-Balart iz više srednje klase, a zatim sa učiteljicom Dalijom Soto del Vale, prvu ženu je prevario sa prelepom Havanan Natalijom Revueltom, a drugu sa „drugaricom“ Selijom Sančez, svojom privatnom sekretaricom, koja je uz njega bila punih 30 godina.
Ostale ljubavnice ćemo samo nabrojati a one su: Huana Vera, zvana Huanita, njegov zvanični prevodilac za engelski jezik; Gledis, stjuardesa kubanske avio kompanije koja je bila prisutna na inostranim putovanjima; i Pilar ili Pili, još jedan prevodilac, ovog puta koji govori francuski.
Bez sumnje tu je bilo još mnogo žena koje su prošle kroz krevet Fidela Kastra ali širu javnost one su nepoznate.
Kubanci decenijama nisu imali pojma o raskalašnom životu Fidela Kastra. Koliko god neverovatno izgledalo, Kubanci nisu čak ni znali za postojanje Dalije, žene sa kojom je Kastro delio život od 1961. godine, sve do 2006. godine.
Razmaženi Fidelito
Najstarije od Kastrove dece, barem zvanično, je Fidelito, ili Fidel Mlađi (zvanično zato što je Fidel imao sina sa ljubavnicom, Horhea Anhela, šest meseci pre Fidelita, plod trodnevnog prolaznog susreta.)
Fizička sličnost je bila upadljiva između Fidela i Juniora: isti nos, isti grčki profil, ista linija kose, ista brada. . . ali tako različiti životi.
Rođen 1949. godine, Fidelito je jedini sin Mirte Diaz-Balart, prelepe Havanke kojom se Fidel Kastro oženio godinu dana ranije dok je još bio običan student prava. U jednom od onih čudnih istorijskih čuda, Mirtina porodica je bila blisko povezana sa Batistinim režimom kada je ovaj postao diktator 1952. godine.
Posle njihovog medenog meseca u Njujorku, Fidel je brzo izgubio interesovanje za elegantnu Mirtu, od koje se razveo 1955. Međutim, dobio je starateljstvo nad Fidelitom.
Rano je „mali Fidel” preuzeo tešku mantiju potencijalnog naslednika, postavši tako jedino od mnogobrojne Kastrove dece predstavljeno medijima. 1959. godine, u nezaboravnom televizijskom trenutku, mališan se pojavio u pidžami pored svog oca, takođe u pidžami, u programu koji je emitovao CBS.
U ovom pomalo smešnom okruženju, gerilac koji je upravo trijumfovao na Kubi uspeo je da umiri američke gledaoce: 10 minuta je genijalno objašnjavao da nije opasan komunista već dobar porodičan čovek, kao svaki drugi Amerikanac.
Pod pseudonimom Hose Raul, Fidelito je studirao nuklearnu fiziku u SSSR-u. Oženio se Ruskinjom. Imenovan je za šefa Kubanske komisije za atomsku energiju (CEAC) kada je ona osnovana 1980. godine.
Fidelito se pokazao kao pravi sin svog oca. Pijan od moći, šetao je ulicama Havane u pratnji telohranitelja. Štaviše, Fidelito je krenuo u proneveru. 1992. je otpušten iz CEAC-a.
Odnos između prilično skromne Mirte iz srednje klase i grozničavog Fidela nikada nije bio strastveni – za razliku od njegove ljubavi prema Nataliji Revuelti, ili „Nejti“, sa kojom je varao Mirtu.
Sa svojim zelenim očima, savršenim licem i prirodnim šarmom, ova Havanka je u svoje vreme važila za najlepšu ženu u prestonici. Udata za doktora Orlanda Fernandeza, Nejti je simpatizovala ideje revolucionarnog pokreta, posećujući Fidela prvo kao prijatelj, a zatim kao ljubavnica.
Godine 1956. Nati je rodila Alinu. Fidelova jedina ćerka, ovo dete je takođe bilo jedino koje se usudilo da mu se suprotstavi.
Kako ona priča u svojoj autobiografiji, sa 14 godina ova buntovnica je nameravala da napusti Kubu. U to vreme, Fidel nije obraćao pažnju na to, ali Alina je istrajala na toj ideji kada je odrasla.
„Jednog dana kada sam bio u Fidelovom predvorju, Pepin Naranho, njegov ađutant, pojavio se sa primerkom časopisa Kuba. Na drugoj strani, videli smo Alinu kako pozira na jedrilici u bikiniju, u reklami za rum Havana Club.
„Šta je ovo zaboga?“ vikao je Fidel. „Zovi Alinu, odmah!“
Dva sata kasnije, Alina je ušla u njegovu kancelariju, nimalo zastrašena. Svađa koja je usledila ostala je najupečatljivija od svih: vika je odjeknula po celoj prostoriji, potresajući zidove predsedničke kancelarije.
„Svi znaju da si ti moja ćerka! Pozirati u takvom bikiniju je nepristojno!“
„Oh, dakle, zanima te šta ja sada radim?“ odgovori Alina vrisnuvši još jače.
Prošlo je nekoliko godina, a onda, 1993. godine, Fidel je preko tajnih službi saznao da Alina pravi ozbiljne planove da pobegne sa Kube. Fidel je odmah pozvao šefa pratnje, pukovnika Hozea Delgada Kastra, mog tadašnjeg šefa: „Upozoravam vas: Alina ne sme da napusti Kubu ni pod kakvim izgovorom i na bilo koji način. Upozoreni ste!“
Dva meseca kasnije, pala je dramatična vest: Na Badnje veče saznali smo da je Alina uspela da tajno napusti svoj rodni kraj, noseći periku, opremljenu lažnim španskim pasošem, uz pomoć mreže međunarodnih saučesnika.
Retko smo mogli videti Komandanta tako besnog. Za 17 godina video sam ga samo dva puta. Ali kada mu je Pepin tog dana saopštio neprijatnu vest, Fidel je poludeo od besa: ustajući, udarao je nogama o zemlju, vrišteći.
„Kakva grupa nesposobnih budala! Želim odgovorne! Zahtevam izveštaj! Želim da znam kako je sve ovo moglo da se desi!”
Petnaest godina kasnije, Alinu sam ponovo video u Majamiju, gde živi skromno, nikada više nije kročila na Kubu. Kada sam je podsetio na tu epizodu, osmehnula se, sa onim dodirom tuge koji se vidi u očima svakog prognanika na svetu.
Posle Mirte i Nati, tu je bila Dalija Soto del Vale, najvažnija, ali i najmanje poznata od Fidelovih žena. Upoznala ga je 1961. tokom javnog događaja u provinciji Vila Klara.
Dok je držao govor na otvorenom, Fidel je u prvom redu uočio prelepu devojku sa kojom je ubrzano počeo da razmenjuje skrivene i značajne poglede. Poput Mirte i Nejti, ova žena je bila plavooka plavuša i mršava poput balerine.
Posle tri sastanka, a pre svega nakon uobičajenih provera koje je izvršio Pepin, Fidel joj je predložio da se preseli u Havanu, gde ju je vrlo diskretno smestio u kuću na periferiji prestonice.
Fidel i Dalija su imali petoricu sinova, a njihova imena su počinjala na A: Aleksis, Aleks, Alehandro, Antonio, Anđelito. Prva tri imena su bile varijacije Aleksandra, pseudonima koji je Fidel usvojio kada je bio gerilac, u čast Aleksandru Velikom kojem se divio.
Petorica sinova odrasli su daleko od sedišta moći, od drugih Kubanaca, pa čak i od svojih rođaka. Niko od petorice sinova nikada nije prošao nikakvu vojnu obuku ili učestvovao u bilo kojoj međunarodnoj misiji pomoći da pomogne „bratskim zemljama“, suprotno onome što je Fidel preporučio ili nametnuo svim mladim Kubancima.
Petorica sinova je odraslo i većina njih još uvek živi u ogromnoj porodičnoj imovini Punto Cero u havanskoj četvrti Siboni, u uslovima koji su potpuno drugačiji od revolucionarne štednje koju je zagovarao njihov otac.
Sa svojim stablima narandže, limuna, mandarina, grejpfruta i banana, imanje je ličilo na pravi rajski vrt — posebno ako se uporedi sa ozloglašenom knjigom obroka koju su svi Kubanci, uključujući i članove telohranitelja Fidela Kastra, morali da koriste za kupovinu hrane: Mesečno su imali pravo na pet jaja po osobi, malo piletine, malo ribe, malo ulja, crni pasulj, mleko u prahu (rezervisano za decu do 7 godina) i veknu hleba dnevno.
U vrhunskoj prefinjenosti, svaki član porodice posedovao je svoju kravu, kako bi zadovoljio svačiji individualni ukus, jer kiselost i kremastost svežeg mleka varira od krave do krave.
Dalijina afera
U to vreme niko nije znao ništa o tome, ali najniža tačka u njihovoj vezi dostigla je 1984. kada je Fidel saznao da ga Dalija vara sa Horheom, članom pratnje.
Zvanični Kastrof šofer u to vreme bio je Rene Besteiro; jednog dana, Dalija ga je poslala da kupi nešto i, iskoristivši njegovo odsustvo, zamolila je Horhea da je odvede kod njene majke.
Ukratko, kada se Rene vratio u Punto Cero i saznao da je šefova žena otišla da vidi baku, njegova profesionalna savest ga je obavezala da odmah ode tamo; kada je baka otvorila vrata, zapanjeni Rene je ugledao Daliju kako pleše u dnevnoj sobi sa Horheom.
Instinktivno se povlačeći, rekao je baki: „Reci Daliji da sam ovde“. Trenutak kasnije, gospođa Kastro se pojavila na pragu: „Šta radiš ovde? Niko ti nije tražio da dođeš.”
Tako je Rene Besteiro otišao. Vrativši se u Punto Cero, odmah je otišao da se poveri šefu pratnje Domingu Mainetu. Besteiro mu je rekao šta je video i rekao da je zabrinut što je sve to video. Šef pratnje je bio zapanjen. Pošto smo se on i ja odlično slagali, odlučio je da razgovara sa mnom o tome i pita za moje mišljenje.
Rekao sam mu da imamo dve opcije, da ne kažemo ništa ili da od reči do reči kažemo sve Fidelu, što smo kasnije i uradili.
Kada je saznao za istinu, Fidel Kastro je otišao mesec dana na putovanje, spavao je na 20ak imanja koja je posedovao, samo se nije vraćao kući.
Svi smo mislili da je veza sa Dalijom gotova u tom trenutku, ali smo pogrešili. Posle četiri nedelje, vratili smo se u Punto Cero bez upozorenja Daliju o našem dolasku — i njihov bračni život je nastavio svojim tokom kao da se ništa nije dogodilo.
Što se tiče telohranitelja, Horhea, on je preko noći nestao i nikada više nismo čuli za njega. Nisam pitao, a pre svega nisam želeo da znam,“ ispovest je prvog čoveka Fidela Kastra.
(Izvor: Espreso/ Stil)