Broni Ver je osam godina bila negovateljica u ustanovi u kojoj su hospitalizovani ljudi na samrti. Njeni klijenti su znali da su teško bolesni, a većina je bila u svojim poslednjim nedeljama života.
Ona je postepeno shvatila da njena najvažnija uloga nije fizičke, već emotivne prirode, piše psiholog Majkl Žerve za „CNBC“.
Bila je tu da sluša, a to je iskoristila da sakupi ta intimna razmišljanja umirućih u svojoj knjizi „The Top Five Regrets of the Dying“.
U poslednjim danima, mnogi njeni pacijenti govorili su joj o tome zbog čega se najviše kaju.
Najčešći odgovor bio je: „Voleo bih da sam imao hrabrosti da živim život veran sebi, a ne život koji drugi očekuju od mene“.
„Veoma je važno da pokušate da ispoštujete bar neke od svojih snova pre engo što bude prekasno. Zdravlje donosi slobodu koju malo ko shvata, sve dok ne dođe trenutak da ga više nema“, piše Ver u svojoj knjizi.
Kao psiholog, to je nešto što stalno vidim sa svojim pacijentima. Uvek im kažem da treba da radimo na razvijanju poštovanja prema našem sopstvenom vremenu, kako bi povećali svoju sreću i zaustavili taj sat kajanja.
Zašto je vreme najvredniji resurs koji imamo?
U svakodnevnom životu lako je da zaboravimo na trud da budemo usklađeni sa onim što stvarno želimo.
Ali život sa svešću o sopstvenoj smrtnosti suštinski menja ono što cenimo i način na koji biramo da koristimo svoje vreme. To razotkriva neozbiljne, prazne aktivnosti koje naša kultura često „zahteva“ od nas.
Da li je odgovor na vašu objavu na društvenim mrežama zaista važan? Da li je bitno koji auto voziš? Da li je važno što vas je grupa prijatelja izbacila iz svog društvenog kruga? Ako vas „puste“ unutar njega, da li je zaista želite da svoje dragoceno vreme provedete sa njima?
Potpuno prihvatanje činjenice da nećemo živeti večno dovodi naše vrednosti u fokus. Kada vam dermatolog kaže da uradite biopsiju mladeža jer izgleda sumnjivo, verovatno ne razmišljate o svom imidžu koji ste brižljivo gradili kako biste bili reprezentativni pred kolegama.
Jednom kada shvatite da je vreme naša najdragocenija roba, više neće biti raskola između izbora koje želite da napravite i izbora koje zaista donosite.
Za čim ćete se kajati na kraju svog života?
Ne morate da čekate, pa da se osvrnete i poželite da ste stvari uradili drugačije. Možete početi sa listom već danas. Jednostavno zapitajte sebe zbog čega se kajete u ovom trenutku?
Ako želite da više vremena provodite sa dvogodišnjom ćerkom, verovatno ćete za četiri decenije imati isti taj osećaj žaljenja za tim. Ako sada žalite što se odlučujete za udobnost i sigurnost vašeg trenutnog posla, umesto da jurite za zvezdama, verovatno ćete osetiti isto kajanje i pred kraj života.
Velika razlika između sada i tada je u tome što danas imate mogućnost da uradite nešto povodom toga!
Evo još jedne jednostavne vežbe koju volim: kada se opraštate od nekoga, uradite to kao da ga možda nikada više nećete videti. Recite mu zbogom na način koji pokazuje zahvalnost na vremenu koje ste proveli zajedno.
Počnite sa jednom osobom danas. Sutra sa dve. Radite to na svoj način dok ne postane deo vaše svakodnevne rutine.
(Izvor: Kurir/BlicŽena)