Izmene su stupile na snagu od utorka
Prema izveštaju AP, novi amandmani ograničavaju izveštavanje o sednicama ruske izborne komisije samo na akreditovane novinare zaposlene u registrovanim medijima.
Promene bi mogle da znače da će slobodnim novinarima i nezavisnim reporterima biti zabranjeno da prate sastanke.
Na taj način se Putin praktično otarasio još jednog potencijalnog problema koji bi mogao da mu zakomplikuje osvajanje novog mandata.
Putin tek treba da kaže da li će se kandidovati za reizbor na ruskim izborima zakazanim za mart 2024. godine, iako se očekuje da će 71-godišnji lider Kremlja objaviti svoju kandidaturu za peti mandat u narednim nedeljama, objavio je nezavisni ruski list „Moskov tajms“.
Moskva, Kremlj
Izmene od utorka takođe zabranjuju medijskom osoblju da izveštavaju o bilo kakvim akcijama ruske izborne komisije u vojnim bazama ili na teritorijama pod vanrednim stanjem bez prethodne dozvole.
Delovi istočne i južne Ukrajine koje je Putin ilegalno anektirao prošle jeseni su pod vanrednim stanjem skoro godinu dana.
Kako je prenela „Moskva tajms“, takve izmene ruskih izbornih zakona otežaće medijima da dokumentuju slučajeve prevara birača.
Skoro svi ruski masovni mediji su pod kontrolom Kremlja, prema martovskom izveštaju Bi-Bi-Sija, a većina nezavisnih i opozicionih medijskih izvora bila je prinuđena da se zatvori ili napusti zemlju da bi radila van granica Rusije od početka rata u Ukrajini.
AP je preneo da su Putinovi novi amandmani takođe zabranili svim kandidatima da vode kampanju na „blokiranim resursima“.
Kremlj je zabranio pristup platformama poput Fejsbuka, Instagrama i Tvitera u martu 2022. kako bi smanjio širenje neslaganja zbog svoje invazije na Ukrajinu. Ruski građani i dalje mogu da pristupe takvim veb lokacijama koristeći VPN da bi zaobišli blokadu, napominje AP.
Podrška javnosti Putinovoj invaziji na Ukrajinu oslabila je od početka rata u februaru 2022. godine, dostigavši najniži nivo u istraživanjima javnog mnjenja u septembru sa samo 38 odsto ispitanika koji su rekli da „definitivno“ podržavaju vojne akcije Kremlja.
Drugo javno istraživanje koje je u septembru sproveo Ruski centar za istraživanje javnog mnjenja (VCIOM) takođe je pokazalo da građane Rusije možda više interesuje kako bi život mogao da izgleda nakon Putina, koji je na predsedničkoj funkciji skoro 24 godine.
Ipak, malo ko sumnja da Putin neće biti ponovo izabran u martu, a nema naznaka ozbiljnog političkog kandidata koji bi mogao da ugrozi njegovu kampanju.
Prošlog meseca, portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je novinarima da će Putin imati nultu konkurenciju ako odluči da se kandiduje u martu 2024.
– Putin je definitivno političar i državnik broj jedan u našoj zemlji. Verujem, iako jedva da imam pravo da govorim o ovome ili onom, ali, kršeći pravila, mogu da kažem da on nema konkurenciju i ne može da je ima u Rusiji – rekao je Peskov.
Ako se Putin ponovo kandiduje, sve ostalo će možda biti samo pro forme.
U Rusiji, sa njenom dugom istorijom izborne manipulacije, glavne spekulacije su oko toga ko bi bio deo „inicijativne grupe“ građana koju bi Kremlj okupio da nominuje Putina – deo napora da se stvori atmosfera uzbuđenja, navodi „Vašington post“.
Među imenima koje je list „Komersant“ u ponedeljak prijavio kao verovatne članove grupe su: plavokosi nacionalistički pevač sa umetničkim imenom Šaman; prva Ruskinja u svemiru 86-godišnja Valentina Tereškova; 78-godišnji filmski reditelj Nikita Mihalkov; i 90-godišnji ruski pedijatar Leonid Rošal.
Druga formalnost je izbor kandidata koji će se kandidovati protiv Putina.
Među mogućim izazivačima su dugogodišnji lider Komunističke partije Genadij Žuganov, koji ima 79 godina, i lider nacionalističke Liberalno-demokratske partije Leonid Slucki (55). Ni jedan ni drugi nisu objavili odluku.
Njih dvojica su među retkim stranačkim liderima kojima nije zabranjeno da se kandiduju, za razliku od zatvorenog opozicionog lidera Alekseja Navaljnog i drugih, od kojih je većina zatvorena iz političkih razloga.
(Izvor: Espreso/Blic)