Vesna Simikić je do sada posetila i boravila u 30 zemalja, a o svojim zanimljivim iskustvima pričala je za Stil
„Putovanja vas prvo ostave bez reči, a onda vas pretvore u pripovedača,“ rekao je Ibn Batuta. Tako je i sa Vesnom Simikić koja je za svojih 38 godina do sada obišla 38 zemalja. Ono što je ona videla na tim putovanjima većina nas neće doživeti ni za tri života, a mi vam prenosimo samo male deliće njene priče:
*Koje zemlje si sve obišla?
„Bila sam u preko 30 zemalja. Pored država sa kojima se graničimo (Srbija, Hrvatska, Crna Gora) bila sam i u Sloveniji, Austriji, Češkoj, Slovačkoj, Italiji, Njemačkoj, Mađarskoj, Švajcarskoj, Rumuniji, Bugarskoj, Makedoniji, Tunisu, Egiptu, Kipru, Grčkoj, Holandiji, Belgiji, Jordanu, Luksemburgu, Kazahstanu, Filipinima, Maldivima, Albaniji, Poljskoj, Litvaniji, Latviji, Estoniji, Bjelorusiji, Ukrajini, Moldaviji, Turskoj, Gruziji, Jermeniji, Rusiji (3 puta), Kini, Mongoliji, Francuskoj, Monaku.“
*Koliko dugo se pripremaš za dugo putovanje, daleku destinaciju?
„Zavisi od toga koliko je daleka ta destinacija, da li idemo u ulozi putnika ili sportista i koliko je u njoj prisutna moderne civilizacije. Ako je to neka uređena zemlja koja ima izgrađenu putnu infrastrukturu i ima veći životni standard stanovništva, organizacija posete takvim destinacijama je znatno jednostavnija. Informacione tehnologije nam u tome idu u prilog. Danas je putem interneta sve dostupnije. Međutim, ukoliko je destinacija neka zemlja koja je izolovanija i bez uticaja savremenog života, pripreme su znatno teže. To zahteva i spremnost na neočekivane situacije, koje mogu da naruše komfor putovanja.“
*Šta obuhvataju te pripreme?
„Suprug i ja organizujemo sami svoja putovanja. Sve kreće od ideje koja je zemlja sledeća na redu za obilazak. Pošto je on proputovao preko 80 zemalja, nastojimo da idemo u one zemlje u kojima nije bilo ni jedno od nas. Obzirom da nas najviše interesuju istorija, kultura i prirodne lepote jedne zemlje, trudimo se da saznamo što više o toj zemlji. U sklopu priprema istražujemo portale sa jeftinim avionskim kartama, lokalnim prevozom, pristupačnim smeštajem, pregledamo portale i video zapise koji svedoče o iskustvima drugih putnika.
Obilazak planiramo da bude u okviru jednog meseca, te nastojimo videti i saznati sve to možemo o lokacijama koje želimo posetiti. Neke zemlje su prevelike da bi njihov obilazak bio moguć za mesec dana (Rusija, Kina). Zbog toga se odlučujemo samo za određene regije i posećujemo te zemlje nekoliko puta.
Kako bismo kvalitetno iskoristili svaki trenutak vršimo usklađivanje turističkog obilaska lokacija sa vremenom prevoza sa jedne lokacije u drugu. Potom sastavljamo spisak potrebne opreme, garderobe i namirnica za put. Obzirom da putujemo sa rančevima, sve što nam je potrebno nosimo sa sobom. Ne koristimo posredništvo turističkih agencija. Sami kupujemo karte i rezervišemo smeštaj.“
*Koja zemlja je najbolji utisak ostavila na tebe i zašto?
„Rusija. Svidelo mi se u njoj sve što sam videla i osetila. Organizacija javnih službi bezbednosti i prevoza, predivne prirodne i arhitekturalne lepote, gostoljubivost domaćeg stanovništva, poseban odnos prema majkama i deci kroz besplatne vrtiće, zabavne parkove, dojilišta i previjališta za bebe. Iako je najveća zemlja na svetu sa različitim kulturama i različitim narodima, postoji nešto što bih nazvala „duh Rusije“, što osećate da je prisutno uvek, bez obzira da li se nalazite na Bajkalskom jezeru, Kaljiningradu ili Peterburgu“.
*Koja zemlja ti je ostala u najlošijem sećanju i zašto?
„Ne postoji ni jedna zemlja koju bih okarakterisala kao lošu za sećanje. U svakoj od njih je bilo mnogo lepih i manje lepih prizora i situacija. Smatram da je najčešće kulturalna razlika ta koja u određenim situacijama može da dovede do sticanja pogrešnog utiska o nekoj zemlji.“
*Gde bi se opet vratila ponovo?
„U Gruziju. Iako su mi usled ekstremno hladnih uslova prilikom prelaska preko glečera nokti na nožnim prstima bili otpali, vratila bih se ponovo, samo da moje oči opet dožive divljenje koje izaziva pogled na veličanstveni Kazbek (5054 mnv).“
*Gde ti je želja da odeš, a nisi bila?
„Ima tako mnogo mesta. Velika mi je želja da vidim polarnu svetlost uživo, tako da bih volela posetiti Island, mada ništa manje ne bih želela poseti i drevni Japan, Indiju, Nepal, Australiju, Novi Zeland, Kubu.“
*Da možeš da biraš, u kojoj od tih zemalja bi živela i zašto?
„Iako su mi sve zemlje koje sam obišla ostavile, svaka na svoj način, jak dojam, ja volim našu zemlju (Bosna i Hercegovina). Volim tu slobodu koju imamo da budemo šta želimo i da živimo kako želimo. Naša priroda je i dalje čista, naše zemljište i dalje plodno, naša hrana izuzetno ukusna, a naši ljudi su i dalje okrenuti prirodi, pravoslavlju i porodici. Znam da imamo nizak životni standard, ali bih se i dalje odlučila za naše reke i planine. I naš burek s jogurtom.“
*Šta je to najluđe što si videla na putovanju?
„Bilo je mnogo smešnih i bizarnih situacija, ali bih posebno izdvojila situacije iz Mongolije i Kine. Na primer, mongolski način lečenja konjuktivitisa na oku. Postupak je da se iz njuške velikog psa koji prati stoku iščupa dlaka i potom se njenim vrhom bode ispupčenje na oku izazvano konjuktivitisom. Šokantni su mi bili mongolski toaleti koji se grade po principu bočnih zidova visine pola metra i bez vrata, a nasmješniji prizor su mi predstavljali saobraćajni znakovi za ograničenje brzine na lokacijama na kojima ne postoji putna infrastruktura, poput stepa i pustinja.
U Kini sam videla najbizarnije stvari, poput vakumiranih pilećih nogica sa raznim začinima koje služe za grickanje poput naših slanih štapića i čipsa i mesare/ribare na otvorenom, gde po „podu“ popločanom najlonom plivaju jegulje i rakovi.“
*Najneprijatnija situacija koju si doživela na putovanju?
„Moram priznati da ih nije bilo mnogo, ali će mi u neprijatnom sećanju ostati situacija iz Kine. Nakon desetosatnog leta punog jakih turbulencija, na koji smo se ukrcali iscrpljeni od boravka u pustinji Gobi, došli smo u smeštaj u Pekingu koji smo mesec dana unapred rezervisali, gde nam je rečeno da se naša rezervacija otkazuje. Tog dana je Kina slavila 70 godina državnosti i u samom gradu je bio ogroman priliv stanovništva iz ruralnih područja cele Kine, tako da je nemoguće bilo naći slobodan smeštaj, a svi strani turisti premeštani su u drugi deo grada, suprotan od tog u kom smo mi bili rezervisali smeštaj.“
*Koje putovanje te je najviše promenilo?
„Putovanje na „Bele noći“ u Petrovgrad i upoznavanje sa čarima carske Rusije. Bila sam omađijana lepotom Peterhofa, Ermitaža, predivne Neve, parka Slobode i uređenosti samog Sankt Peterburga. Mislim da ću zauvek ostati zaljubljena u taj grad.“
(Izvor: Stil)