Uglavnom postoje dve grupe dece kada je u pitanju osamostaljivanje – ona koja nakon školovanja pronađu posao i brzo postanu nezavisna, i ona koja se uljuljkaju u komfor roditeljskog doma zbog čega se ne trude da se pokrenu ni nakon 20, 30 godina. Što je upravo slučaj sa decom roditelja, koji, po njihovim rečima još ne znaju šta će sa sobom.
Troje roditelja iz Hrvatske poverilo se da su se iznenada našli u problemu sa sopstvenom decom, koja i nakon 30te, 35te ne znaju ili neće da se osamostale. Kako je jedan od roditelja, Željko rekao, i ptica svog ptića izbaci iz gnezda da bi naučio da leti- ali izgleda ne i njihova deca.
Prva koja se požalila bila je gospođa Arijana iz jednog malog grada u Dalmaciji. Ona i njen suprug su od onih ljudi koji ne mogu zamisliti da ne rade. Imaju stabilne poslove i svesni su da treba zaraditi i za život, kao i za penziju.
Međutim, problem im predstavlja sin, koji s 34 godine još uvek živi s njima i, da, u skraćenoj priči – ne zna šta bi sam sa sobom. Očajna majka s vapajem, ne zna više šta da učini da ga pokrene.
„Moj suprug i ja smo zaposleni, dok naš 34-godišnji sin nema nameru da radi. Menja poslove i daje otkaz na svakom radnom mestu, jer njemu nigde nije dovoljno dobro. Moram napomenuti i to da, iako živi s nama, dok je radio nije finansijski učestvovao ni u kakvim troškovima, niti je dao za režije, niti za hranu. Ja se pitam dokle tako tolerisati bezobrazluk jednog parazita?! Na ivici sam sa živcima jer ne mogu više to da gledam ni da trpim“, pisala je očajna majka portalu „Moje vrijeme“.
„Ne mogu više da gledam besposlenog sina“
Da gospođa Arijana nije jedina u ovoj situaciji, govori i primer gospođe Višnje koja je u sličnoj situaciji.
„Dok se naš stariji sin odmah nakon srednje škole zaposlio i sada ima porodicu I lep radni staž, naš mlađi sin dangubi iako će uskoro imati trideset godina. Nije meni samo do toga što ga finansiramo. Muž i ja radimo, gde ima za dvoje, ima i za troje. Nego, mi smo pred kraj radnog veka, a u penzijama nam je jasno da ćemo morati malo da se skučimo. Neće više biti ovako lagodno. Čak ni to mi nije najveći problem, nego ja to više ne mogu da gledam, tolike godine“, objašnjava ona.
Dodaje da joj je to sin, da će svakako brinuti o njemu, ali joj je strašno da u njemu ne vidi motivaciju niti ambiciju.
„Na stranu novac, ja mu do smrti mogu kuvati. Nego, meni je strašno to što on ne pronalazi motivaciju, ambicija mu je nula. Kako vreme ide sve će mu biti teže, sve će biti manje prilagodljiv kolektivu. Volela bih da ode među ljude, da zaradi i spozna što znači imati svoj novac i stvarati nešto u životu. Dobiće možda i želju da si ostvari kao roditelj. Ovako samo životari“, iznosi svoje razmišljanje gospođa Višnja.
Ide joj na živce i to što sin ne radi ništa ni po kući ni oko nje.
„Ja sam na sve moguće načine pokušala njega da razdrmam, ali njemu se ništa ne radi. Ako skuva krompir dok dođemo s posla, i to je puno. Gleda televizor, šarafi neki stari motor po dvorištu i visi na telefonu. Mi više ne znamo šta nam je činiti, možda ga treba izbaciti iz kuće pa nek’ se koprca malo?“, pita se očajna majka, piše portal „Moje vrijeme“.
„I ptica svog ptića izbaci iz gnezda“
Problemima ovih majki, priključio se i jedan gospodin po imenu Željko, koji je baš kao i Arijana i Višnja, imao problem sa sinom. Međutim, on je svoj rešio na grublji način.
Gospodin Željko živi sam, supruga mu je umrla pre tri godine. Sina je – iako grubo zvuči – sa zadovoljstvom oterao iz kuće, iako imaju lepu dvospratnicu.
„Radije ću živeti sam, a sprat neka stoji prazan. Ja sam sina gledao petnaest godina kako se razvlači po kući. Malo je radio, a više bio besposlen, supruga ga je trpela, ja neću.“, priznao je on.
Objasnio je takođe, kako je sinu saopštio da ga „izbacuje“ iz kuće.
„Rekao sam mu neka ide i neka se snalazi. Pa i po cenu doživotne ljutnje. Ovako od njega neće biti ništa, na rubu depresije. Platio sam mu prvu ratu za sobu, ima i cimera. Zovem ga i proveravam – evo zaposlio se na benzinskoj. Znao je da drugu, najkasnije treću ratu za stan, neću finansirati. I ptica svog ptića izbaci iz gnezda da bi naučio da leti“, otkriva penzioner Željko.
(Moje vrijeme)