Svetom Grigoriju pripisuju se mnoga čuda zbog kojih ga je narod i prozvao Čudotvorac.
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici sutra obeležavaju dan posvećen Svetom Grigoriju Čudotvorcu.
Sveti Grigorije Čudotvorac poznat i kao Grigorije Neokesarijski živeo je od 213. do 270. godine. Bio je pravoslavni svetitelj, učitelj crkve i prvi episkop Neokesarije Pontijske (Mala Azija) kao i osnivač crkve u Kapadokiji.
U episkopskoj službi istakao se kao snažna ličnost, s velikim sposobnostima za organizovanje crkvenog života, bio je i veliki podvižnik i čudotvorac. Njegovo žitije napisao je Sveti Grigorije Niški.
Običaji i verovanja
Svetom Grigoriju pripisuju se mnoga čuda zbog kojih ga je narod i prozvao Čudotvorac. Prema verovanjima, zapovedao je zlim dusima, gorama i vodama, lečio muke i bolesti, pred onima koji su ga gonili bio je nevidljiv, a mogao je da predvidi događaje i čita ljudske misli.
Zato se i do današnjih dana zadržao običaj po kome, svako ko se u crkvi pomoli Svetom Grigoriju Čudotvorcu i upali sveću ima pravo da zamisli jednu želju. Ako je molitva bila iskrena i duboka, ovaj svetitelj će je uslišiti i ispuniti želju.
Veruje se da onaj ko je neveran, a na sutrašnji dan pročita svete spise Grigorija, postaće vernik. Onaj ko u Grigorija veruje, prema predanju, biće večno zdrav i zaštićen od zlih ljudi.
(Espreso / Srbija Danas)