Sveti Nektarije Eginski se u pravoslavnoj crkvi i među njenim vernicima obeležava svakog 22. novembra. Ovom novovekovnom svetitelju pripisuje se više od 2.000 čuda.
Sveti Nektarije Eginski je grčki monah koji je bio nastojnik manastira na ostrvu Egina pored Atine, kojeg je sam osnovao. Rođen je u Silivriji Trakijskoj 1846. godine u siromašnom domu. Zamonašio se u manastiru Hios 1876. godine. Kao episkop Pentapoljski, za kratko vreme je stekao veliki ugled i u narodu i u Crkvi.
Za njega govore da je za života stalno nailazio na ljudsku nepravdu. Često je bio šikaniran i trpeo poniženja, bio je i jak na rečima, ali blage naravi.
Čuda je činio, kako kažu, i za života ali ona su posebno postala vidljiva nakon njegovog upokojenja, 1920. Smatra se da je i sam bolovao od kancera. Njegove mošti su 20 godina ostale cele, kao da je zaspao, puštajući sveto miro, a nad njima nebrojeno ljudi našlo je isceljenje, naročito oboleli od raka. Na spisku bolesti čije je isceljenje po pravoslavnom verovanju pomogao su paraliza, nervna oboljenja, oboljenja bubrega, očiju i Parkinsonova bolest. Takođe su zabeležena njegova čuda u raznim nesrećama kao što su brodolomi, survavanje autobusa u provaliju, napadi ajkula, ujedi zmija i ostali. Vernici govore da im je davao upute i u snu šta da urade da bi ozdravili.
Pravoslavni vernici iz mnogih zemalja odlaze po spas kod njegovih moštiju u crkvu na grčko ostrvo Eginu, ali i u manastire u kojima se nalazi deo moštiju ovog čudotvorca i iscelitelja, koje su rasute po čitavom svetu. Eginski je svetitelj kojem se pripisuje više od 2.000 čuda.
Zato se vernici danas suzdržavaju od težih poslova i dan posvećuju molitvama za zdravlje u kojima obavezno pominju i ime Svetog Nektarija Eginskog.
Veruje se da one imaju isceliteljske moći i da pomažu onima koji boluju od teških bolesti, a naročito obolelima od raka.
Po pravoslavnom verovanju, isceljenje uz Svetog Nektarija našli su oboleli od raka, paralize, Parkinsonove bolesti i bolesti nerava, bubrega, očiju, te nije čudno što su ga mnoge zdravstvene ustanove, a pre svih Institut za onkologiju i radiologiju Srbije, uzele za svog zaštitnika.
O čudima svetog Nektarija Eginskog svedočili su mnogi njegovi savremenici i sledbenici, a brojne su i ispovesti ljudi kojima je pomogao.
Manastir Svete Trojice, koji je ovaj svetac osnovao u Egini, posećuju hodočasnici iz celog sveta, a većina njih ne krije da je našla isceljenje nad njegovim moštima koje ispuštaju sveto miro.
Vernici u manastir dolaze da se poklone Svetom Nektariju i da na njegovim moštima osvete jastučnicu, peškir ili šal, koji bi nakon toga bolesnici trebalo da nose, kao i da uzmu osveštano ulje.
U zemunskom manastiru svetog arhangela Gavrila nalazi se ikona ovog čudotvorca koja se iznosi samo petkom, za večernje, kad mu se služi akatist. Ikona je takođe stigla iz Svetotrojičkog manastira na Egini, zadužbine novoprojavljenog grčkog svetitelja.
MOLITVA SVETOM NEKTARIJU EGINSKOM ČUDOTVORCU – PRVA
O, mirotočiva glavo, svetitelju Nektarije, arhijereju Božiji! U vreme velikog odstupništva i bezbožništva, pobožnošću si prosijao i sakrušio glavu pregordoga satane, koji nas je izranjavio. Toga radi darova ti Hristos da lečiš bolesti neizlečive, koje nas spopadoše zbog bezakonja naših.
Verujemo: zavoleo te je Bog pravednoga, da tebe radi nas grešne pomiluje, od prokletstva da nas razreši, od bolesti da nas izbavi i da se po svoj vaseleni slavi strašno i preslavno Ime Njegovo, Oca i Sina i Svetoga Duha, sada i uvek i u vekove vekova. Amin.
MOLITVA SVETOM NEKTARIJU EGINSKOM ČUDOTVORCU – DRUGA
O, sveti Nektarije, oče bogomudri! Primi, čuvaru vere pravoslavne, ispovedanje usta ljudi hristoimenitih, koji se sabraše danas u hramu blagodaću Božijom koja u tebi živi. Vest dostiže do zemlje (ruske/srpske) da se ti, veliki među Svetima ugodniče Božiji, javljaš na svim stranama sveta onima koji prizivaju ime tvoje i od raka isceljenje bolesnima daruješ.
Čusmo za jereja, tvoga imenjaka, Nektarija, koji hram u ime tvoje podiže, sa mukama velikim, jer od raka na grudima teško bolovaše i krv mu svaki dan iz rane isticaše i stradaše on veoma, ali delo sveto ne ostavljaše.
A ti si, svetitelju mnogomilostivi, sa Neba iznenada sišao i pred njime se u hramu pojavio. On, pak, misleći za tebe da si sabrat i jedan od smrtnih, od tebe zatraži da se za njega pomoliš i reče: „Bolestan sam veoma, ali hoću svetu crkvu da podignem, da u njoj Svetu Liturgiju makar jednom odslužim zajedno sa parohijanima, a posle neka umrem, jer se smrti ne bojim.“
A ti si, oče, iako bestelesan beše, suzama lice svoje orosio! I zagrlivši stradalnika, celivao si ga i rekao: „Ne tuguj, čado moje, jer ćeš, pošto bolešću budeš iskušan, ubrzo ozdraviti. I svi će za čudo ovo saznati.“ Ovaj, pak, iscelivši se, razumede s kim je govorio, ali ti si tad već nevidiv postao.
O, veliki ugodniče Hristov, Nektarije! Taj hram je danas dovršen i čudesa se tvoja kao more umnožiše! Mi shvatismo da molitve pravednika treba da budu podržane našim usrđem za službu Božiju i rešenošću da za Hrista umiremo, da bismo ozdravili. Mole te, oče pravedni, bolesna čada tvoja: da se na nama ispuni volja Božija, dobra, ugodna i savršena, jer Bog neće smrti grešnika, već da se grešnik obrati i živ da bude.
Ti, pak, proroče volje Božije, isceli nas blagodatnim javljenjem svojim, da veliki bude Bog na Nebesima i na zemlji u vekove vekova! Amin.
(Espreso / Crkva Ub)