Sutrašnji dan je po narodnom verovanju dobar za molitvu za ozdravljenje. Veruje se i da ne bi trebalo raditi teške fizičke poslove i da bez preke potrebe ne treba izlaziti iz kuće.
Sveti Kozma i Damjan su bili vračevi (lekari), besrebrenici i čudotvorci. Braća rodom negde iz Azije, od oca neznabožca i majke hrišćanke. Otac je umro još dok su bili deca, te ih je majka uzgojila u hrišćanskom duhu.
Od Gospoda su dobili dar za isceljenje raznih bolesti, kako su to dobili besplatno, besplatno su i lečili imenom Gospoda Isusa Hrista, te su im ljudi dali ime još besrebrenici što znači besplatni lekari.
Bog im je dao zapovest koja glasi: „Zabadava ste dobili, zabadava i dajte”. Toliko su bili oprezni u besplatnom lečenju ljudi , da se Kozma jednom istinski naljutio na Damjana što je uzeo tri jajeta od žene koju su izlečili, po imenu Paladija. Toliko se Kozma naljutio da je naredio da ga posle smrti ne sahrane kraj brata Damjana.
Ali Damjan je uzeo ta tri jajeta ne kao nagradu, nego zbog toga što ga je Paladija zaklela Svetom Trojicom. Ipak po smrti njihovoj u mestu Feremanu bili su zajedno sahranjeni. I posle smrti su iscelivali, kada je jednom čoveku dok je spavao ušla mu je zmija kroz usta, čovek se patio sve dok pred sam kraj života nepozove Svete Vračeve da ga iscele, te ga i isceliše.
Praznik Svetog Kozme i Damjana-Vračevi Srpska pravoslavna crkva molitveno slavi 14. novembra po novom, a 1. novembra po starom kalendaru.
Sveti Kozma i Damjan Rimski Bili su lekari i kako hrišćani veruju čudotvorci. Ova dvojica svetitelja su bili rođena braća, rodom iz Rima, kao deca su kršteni i u hrišćanskom duhu vaspitani.
U hrišćanskoj tradiciji pominje se da su imali veliku blagodat od Boga, da leče ljude i životinje od svake bolesti i muke, i to obično polaganjem ruku. Za svoj trud nisu tražili nikakvu nagradu, samo su zahtevali od bolesnika da veruju u Isusa Hrista. Nasledivši veliko imanje, oni su ga milostivo razdavali bednima. U to vreme carovao je u Rimu car Karin.
Pred njega doveli su gonitelji hrišćanstva ovu braću, okovanu u lance. Posle dugog ispitivanja car im je naredio da se odreknu vere u Isusa Hrista i prinesu žrtve rimskim bogovima. Međutim Kozma i Damjan ne samo što nisu poslušali cara nego su ga još i savetovali da on prizna „jedinoga istinitoga Boga“. Sveti mučenici Kozma i Damjan rekli su mu „Naš Bog nije stvoren, no On je Stvoritelj svega, a tvoji su bogovi izmišljotine ljudske i delo ruku umetnika. I kad ne bi bilo umetnika da vam naprave bogove, vi se ne bi imalikome klanjati.“
U hrišćanskoj tradiciji pominje se da je, posle čuda učinjenoga nad samim carem, kad su ga čudesno iscelili od teške bolesti – car i sam izjavio svoju veru u Isusa Hrista i pustio braću. I oni su produžili da propovedeju hrišćanstvo i isceljuju bolesnike.
Zbog toga što su se pročuli pozavideo im je na slavi neki lekar, nekadašnji učitelj njihov, i pod izgovorom da beru lekovite trave izveo ih u planinu i pobio kamenjem. Ovi svetitelji su ubijeni 284. godine.
Srpska pravoslavna crkva slavi ih 1. jul po crkvenom, a 14. jula po gregorijanskom kalendaru.
Srpska pravoslavna crkva još obeležava 30. oktobra po novom, a 17. oktobra po starom kalendaru Svetog Kozmu i Damjana iz Arabije.
Manastir Zlatenac im je posvećen.
(Espreso / Alo)