Srpska pravoslavna crkva i vernici sutra slave Svetog mučenika Nestora, učenika Svetog Dimitrija, čiji smo dan slavili juče.
Predanje kaže da će svima onima koji se Svetom Nestoru sutra iskreno pomole biti ispunjena svaka želja.
Evo priče o mladom hrišćaninu Nestoru! Car Maksimilijan (240-310) uživao je u gladijatorskim borbama, a njegov ljubimac bio je nepobedivi džin – gladijator Lije. Kada bi ponestalo dobrovoljaca za borbe, Liju su u arenu izvodili hrišćane, koje je ubijao sa sadističkim zadovoljstvom. Mladi hrišćanin Nestor više to nije mogao da trpi i odlučio je da izađe na megdan džinu Liju.
Prethodno je otišao u posetu svom učitelju, utamničenom Svetom Dimitriju, od koga je tražio blagoslov. Rekao mu je da više ne može da sluša o zverstvima gladijatora i da je spreman da se bori sa Lijem i pogine. Dimitrije je blagoslovio mladića i rekao mu: „Lija ćeš pobediti, ali ćeš za Hrista postradati“.
Za Lijeve borbe napravljena je posebna scena, nalik terasi na stubovima, a ispod, oko terase, pobodena su koplja sa oštricama uvis. Lije je, kada bi pobedio u rvanju, protivnike sa terase bacao na koplja, dok je publika oduševljeno klicala uživajući u mukama umirućeg, koji se uvijao na kopljima.
Borba je okupila mnogo publike, a prisustvovao je i car Maksimilijan. Okupljeni su odvraćali Nestora i unapred žalili jer će poginuti u mukama, ali se on prekrstio, rekavši: „Bože Dimitrijev, pomozi mi“.
Nestor je pobedio do tada nepobedivog gladijatora, bacio ga na koplja na kojima je džin ubzo umro u mukama. Nestor se prekrstio se pred carem i publikom i uzviknuo: „Neka živi Bog Dimitrijev“, dok je narod vikao „Veliki je Bog Dimitrijev“.
Car Maksimilijan je bio postiđen i uplašen od moguće pobune osokoljenih hrišćana i zato je naredio vojnicima da ubiju i Nestora i Svetog Dimitrija, koji su tako završili svoj zemaljski život 306. godine posle Hrista. Nestora su posekli mačevima, Svetog Dimitrija gađali su kopljima.
Predanja kažu da je mnoge gradove izbavio od aždaja i drugih prokletinja. Kako je ubijao jednog po jednog zmaja, iz njega su izlazili gušteri i ostala gamad.
Običaji i narodna verovanja
U pojedinim delovima Srbije na ovaj dan ne otvaraju ambare i ne diraju koš sa žitom da ne bi miševi zatirali useve.
Legenda iz Podrinja kaže da su Stojanu Deviću Turci iz Doboja oteli najstariju kćer, lepoticu. Nesrećni otac krenuo je peške za njima u poteru, ali nije mogao da ih stigne. Oprhvan tugom, nastavio je da ide putem, kada se pred njim našao čovek u crnoj rizi (monaškoj mantiji) na belom konju.
Stojan ga je bogobojažljivo pozdravio, a ovaj, skidajući kapuljaču, upita Stojana šta ga muči. Stojan mu je ispričao šta se dogodilo, a neznanac ga je pozvao da uzjaše istog konja iza njega.
Njih dvojica su tada poletela zajedno uvis i u trenu prestigli Turke. Kad su Turci videli nebeskog konja, pali su tresnuvši glavama o zemlju.
Sveti Nestor, on je bio taj neznanac u crnoj mantiji na belom konju, nijednom Turčinu nije oprostio život, nego ih je sve posekao, a Stojanovu ćerku izbavio.
Zatim je uzeo dva turska konja, namazao ih čudotvornim travama i onda su svo troje poleteli do Drine.
Predanje kaže da će svima onima koji se Svetom Nestoru iskreno pomole biti ispunjena svaka želja.
(Espreso)