Srpska pravoslavna crkva 8. novembra obeležava dan Svetog Dimitrija. Mitrovdan, kako ga Srbi zovu, peta je po redu najvećih srpskih slava, a ovaj dan se smatra i nezvaničnim početkom zime.
Sveti Dimitrije je zaštitnik Soluna, a Rusi ga smatraju zaštitnikom Sibira. Dimitrijev otac bio je vojvoda Solunski, a on je titulu vojvode nasledio posle očeve smrti.
Po predanju, Sveti Dimitrije je svo svoje bogatstvo podelio siromašnima. Njegove mošti nalaze se u Solunu, gde je i rođen. Predanje još kaže da je nakon što je sahranjen, iz njegovog tela poteklo miro koje je lečilo bolesne.
Mitrovdan se u Srbiji smatra i danom kada su se hajduci rastajali, jer se bližila zima. Otuda izreka, Mitrovdanak – hajdučki rastanak, Đurđevdanak – hajdučki sastanak.
Po tome kakvo je vreme na Mitrovdan, verovalo se da će biti sledeće leto. Mitrovdan se svetkuje i kao bećarski praznik i ovčarski dan, jer su se na ovaj dan isplaćivali bećari – čuvari stoke.
ISTORIJA
Sveti velikomučenik Dimitrije Solunski, koga starokalendarske pravoslavne crkve slave 8. novembra, rođen je u Solunu u 3. veku nove ere, gde je postavljen na očevo mesto za vojvodu.
Zadatak mu je, takođe, bio da progoni hrišćane. Međutim, on ih je štitio i zato bio osuđen na smrt. Izboden je kopljima od strane rimskih vojnika početkom 4. veka.
Crkveni istoričari nisu saglasni oko toga da li život ovog svetitelja treba locirati u Solun ili Sremsku Mitrovicu, rimski Sirmijum, jer najstariji dokumenti koji su sačuvani potiču tek iz 8. veka.
Prema jednom tumačenju, mučenik je pogubljen u Sirmijumu, a ostaci preneti u Solun, nakon osvajanja Srema od varvara. Grci su već 413. podigli u Solunu baziliku u kojoj su se čuvale mošti Svetog Dimitrija.
Grad je sačuvan, po predanju, od zemljotresa, bolesti, opsada. Sveti Sava Srpski, kako beleži Domentijan „dođe u solunski grad i pokloni se svetom velikom čudotvorcu Dimitriju i celiva njegovu časnu ruku“.
Svetog Dimitrija posebno slave, pored Grka, Rusi i Srbi. Kod Rusa je njegov kult počeo da se širi još u 12. veku. Oni su ga 1581. izabrali za zaštitnika Sibira. Njegov praznik je jedan od najvećih praznika u Ruskoj crkvi.
U Srpskoj crkvi je njemu posvećeno preko 120 hramova. Sremska Mitrovica ga naročito proslavlja, a na njenom grbu nalazi se od 1388. godine.
Solunski hrišćani Dimitrija su tajno sahranili. Na mestu njegovog groba kasnije je podignuta crkva i proglašen je zaštitnikom grada Soluna. Po predanju, Dimitrijev grob odisao je bosiljkom i smirnom, te je zato nazvan Mirotočivi.
I danas se veruje u lekovitost njegovih moštiju. Crkveni spisi navode da je potom sveti Dimitrije „bdeo nad svojim gradom i spasavao ga zemljotresa i drugih nesreća“.
VEROVANJA
Uoči Mitrovdana treba da je svako kod svoje kuće, jer ko tada ne bude kod svoje kuće, taj će se preko cele godine noćivati po tuđim kućama.
Postoji i verovanje da uoči Mitrovdana moraju da budu završeni svi veliki poslovi, naročito veliki radovi na polju i druge stvari koje se rade napolju.
Smatra se da je vreme posle Mitrovdana varljivo, odnosno da zima može svakog časa da iznenadi, pa se zato učvrstilo mišljenje da je loša sreća ako se nešto ostavi za posle velikog praznika.
Zima će biti blaga, sa malo izuzetno hladnih dana. Ako na Mitrovdan padne sneg, veruje se da će se zadržati sve do aprila.
U Srbiji postoji i verovanje da na Mitrovdan ne treba grditi malu decu, koliko god da su pogrešila ili bezobrazna, jer će navodno onda cele godine biti nestašna.
(Espreso)