Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju dan Svetog velikomučenika Dimitrija.
Praznik je poznatiji u narodu kao Mitrovdan, a nalazi se na petom mestu na listi najvećih srpskih slava prema broju onih koji ga slave.
Mitrovdan je nepokretni ili stajaći praznik što znači da je uvek istog datuma – novembra po novom ili 26. oktobra po starom kalendaru – i obeležen je u crkvenom kalendaru crvenim slovom.
Svetom Dimitriju su u srednjovekovnoj Srbiji posvećeni mnogobrojni hramovi uključujući i crkvu u Pećkoj patrijaršiji i kapelu u manastiru Visoki Dečani.
U srpskom narodu Mitrovdan je jedna od većih slava, krsno ime nekih esnafa, ali i dan održavanja zavetine u mnogim mestima.
VEROVANJA
Postoji verovanje da uoči Mitrovdana moraju da budu završeni svi veliki poslovi, naročito veliki radovi na polju i druge stvari koje se rade napolju, ali i da ovo nije praznik kada se primaju gosti.
Takođe, kako nalažu narodna verovanja, uoči Mitrovdana i Đurđevdana treba da je svako kod svoje kuće, jer ko tada ne bude u svom domu, taj će se preko cele godine noćivati po tuđim kućama.
Za Mitrovdan se veruje i da predskazuje kakva će biti zima. Ako je dan sunčan, navodno će zima biti blaga, sa malo izuzetno hladnih dana. Ako na Mitrovdan padne sneg, veruje se da će se zadržati sve do aprila.
U Srbiji postoji i verovanje da na Mitrovdan ne treba grditi malu decu, koliko god da su pogrešila ili bezobrazna, jer će navodno onda cele godine biti nestašna.
Seljaci u Šumadiji na Mitrovdan odavnina u svaki ugao sobe stavljaju oblutak (kamen) da ih brani od miševa. Žene na ovaj dan ne diraju vreteno, češljeve i makaze.
Dimitrije je bio komandante Soluna i živeo je u 3. veku.
Kada je od cara dobio naređenje da progoni hrišćane, on se na to nije obazirao već je javno propovedao hrišćansku veru.
Razjareni car bacio je zbog toga Dimitrija u tamnicu. U tamnici mu se javio anđeo koji ga je okrepio u stradanjima.
Posle nekoliko dana je pogubljen. Solunski hrišćani su Dimitrija tajno sahranili, na mestu njegovog groba kasnije je podignuta crkva i proglašen je zaštitnikom tog grada, a to je i danas.
Kult ovog velikog hrišćanskog mučenika brzo je stigao i do naših krajeva.
U srednjovekovnoj Srbiji posvećeni su mu mnogobrojni hramovi, uključujući crkvu u Pećkoj patrijaršiji i kapelu u manastiru Visoki Dečani.
(Kurir)