Srpska pravoslavna crkva i vernici će sutra, 4. novembra obeležiti jedan od četiri najveća praznika posvećena mrtvima – Mitrovske zadušnice.
Inače, prema crkvenom kalendaru postoje četiri velike zadušnice tokom godine. Zadušnice su uvek u subotu, jer je to i inače, u toku čitave godine, dan kad se sećamo preminulih.
Običaji za zadušnice
Tog dana u crkvi se služi zaupokojena liturgija na kojoj se čitaju imena upokojenih pravoslavnih hrišćana. Ako želite da date imena za proskomidiju dođite nešto ranije, pre početka liturgije i imena predajte pomoćniku sveštenika koji će ih uneti u oltar.
U crkvu na liturgiju potrebno je poneti:
- malo kuvanog žita
- malo crnog vina
- malu sveću za žito
- svećica za svakog upokojenog ili jedna veća za sve
- spisak imena vaših upokojenih rođaka i prijatelja. (Ako dajete spisak za liturgiju, biće vam potreban još jedan za parastos posle liturgije).
Žito nas simvolično podseća na Hristove reči da zrno tek kad umre rod donosi, i to ne u zemnom mraku, nego u svetlosti sunca. Žito je simvol smrtnog tela i besmrtne duše u svetlosti Carstva nebeskog.
Crno vino, kojim sveštenik preliva žito, označava Božje milosrđe kojim se zalečuju rane greha.
Sveća je simbol svetlosti Hristove. On je rekao: „Ja sam svetlost svetu.” Ta svetlost treba da nas podseti na svetlost kojom Hristos obasjava duše preminulih. Sveća je malena žrtva Bogu, koji se za nas žrtvovao.
Posle liturgije u crkvi se služi parastos na kome se čitaju imena upokojenih pravoslavnih hrišćana, koja smo pripremili, i na kraju vinom preliva žito. Uz imena priloži se skroman novčani prilog – naša žrtva za pokoj duša naših pokojnika za koje se molimo. Posle parastosa se ide do grobova pokojnika. Tamo se pale sveće i uređuju se grobovi. Možete pročitati molitvu za upokojene:
Molitva za upokojene
Pomeni, Gospode, oce i braću, majke i sestre naše usnule u nadi na vaskrsenje u život večni, i sve upokojene u pobožnosti i veri, i oprosti im svako sagrešenje, hotimično i nehotimično, što sagrešiše rečju, ili delom, ili mišlju.
Useli ih u mesta svetla, u mesta svežine, u mesta odmora, odakle odbeže svaka muka, žalost i uzdisanje, gde gledanje Lica Tvoga veseli sve od veka svete Tvoje.
Daruj im Carstvo Tvoje i učešće u neiskazanim i večnim Tvojim dobrima, i naslađivanje u Tvom beskonačnom i blaženom životu.
Jer si Ti život, i vaskrsenje i pokoj usnulih slugu Tvojih, Hriste, Bože naš, i Tebi slavu uznosimo sa bespočetnim Tvojim Ocem i Presvetim, i Blagim, i životvornim Tvojim Duhom, sada i uvek i u vekove vekova. Amin.
Ukoliko želite, dogovorite se sa sveštenikom da odsluži mali pomen i okadi grob. Ako su pokojnici sahranjeni daleko i nije moguće otići na groblje, uvek može da se ode u crkvu, gde se odsluži pomen.
Postoji još jedan vid milostinje koji je kod nas zaboravljen: duhovna milostinja. Duhovna milostinja je i poklanjanje duhovnih knjiga. Knjiga duhovnog sadržaja se može, na spomen i za pominjanje u molitvama, dati nekom ko ne može da je kupi, ili pokloniti bibliotekama.
(Espreso)