U srpskom narodu je veoma poštovan praznik. Ime Sveta Petka dolazi od grčke reči „paraskeva“, što u prevodu znači petak, pa otuda Petka.
Za ovaj datum se vezuju brojni običaji, a crkva na Kalemegdanu je svake godine puna vernika baš na ovaj datum.
Ona je rođena u Epivatu, blizu Carigrada u 10. veku, u porodici imućnih i pobožnih. Sa majkom je često odlazila u crkvu i odmalena je bila pobožna. Posle smrti roditelja, zamonašila se u Carigradu, gde je dobila ime Paraskeva.
U ovom gradu je želela da se pokloni najvećim svetinjama, a posle pet godina otputovala je u Palestinu. Tamo je provela 40 godina, nastanila se u Jordanskoj pustinji, a jedne noći joj se u noćnoj molitvi javio anđeo Gospodnjikoji joj reče da se vrati u svoje otačastvo, što Sveta Petka i učini – prvo se vratila u Carigrad, pa onda i u Epivat, gde je više niko nije pamtio jer nije imala više tamo rodbine, pošto joj se i brat Jevtimije zamonašio.
Poživela je još dve godine, pa su je meštani sahranili izdvojeno od gradskog groblja, ne znajući ko je, daleko od svih, a blizu mora.
Drugi izvor pak navodi da je sahranjena blizu jednog stolara i mornara čija su tela neprijatno mirisala. Zbog toga je rešeno da se leševi otkopaju i tada su videli da njeno telo nije trulilo, ali i da nije dirano. Onda su jedna Efimija i jedan Đorđe spoznali da su sanjali isti san – svetost njenog tela i dobili su naredbu da je izvuku odatle i njene mošti preneli u hram Svetog Petra i Pavla u Epivatu, prenosi „Spc.rs“:
„Sutradan oni oboje ispričaše svima o svojim viđenjima. Kada to ču blagočestivi narod, svi sa svećama pohitaše k moštima prepodobne Paraskeve i, izvadivši ih sa velikim strahopoštovanjem iz zemlje, radovahu im se kao nekom skupocenom blagu. Svete mošti biše svečano položene u crkvi svetih i svehvalnih apostola Petra i Pavla, u Epivatu.“
Za početak poštovanja kulta Svete Petke u Srbiji zaslužne su knjeginja Milica i despotica Jefimija, koje su mnošti izmolile od Bajazita II i prenete u dvorsku crkvu u Kruševcu 1398.
Nekoliko puta su njene mošti premeštane, čak i u Beograd u kapelu na Kalemegdanu, a 1641. godine su prenesene u crkvu Sveta Tri Jerarha u rumunskom Jašiju. U Kapeli Svete Petke u Beogradu ostali su delovi moštiju, ruke svetiteljke, kako piše „Kapelasvetepetke.rs“.
Sveta Petka je na šestom mestu na listi najvećih srpskih slava.
(Espreso/Ona)