Sveti Vasilije Ostroški svojim podvizima i vrlinama svrstao se u red naših najvoljenijih i najslavnijih svetaca. Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici proslavljaju ga 12. maja, a ovaj dan u narodu važi za praznik u kome su moguća najveća čuda. Njegove mošti se kao velika svetinja čuvaju u manastiru Ostrog, u Crnoj Gori, i mesto su hodočašća za vernike svih religija.
Jedno od glavnih pravila kada se posećuje svetinja jeste da svaki vernik treba da pristupa čistog srca u molitvi, u nadi i veri u moć Svetog Vasilija Ostroškog. Mnogi veruju da će, ako se zavetuju da će na svetog Vasilija otići u manastir Ostrog, njihova, ili bolest nekog njima bližnjeg, nestati „kao rukom odnesena“.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Sveti Vasilije imao je veliku i vrlo važnu ulogu za sve pravoslavce. U teški trenucima pokazao je veliku brigu za svoj narod, ali i za pripadnike rimokatoličke vere, budući da je opasnost od Turaka bila prevelika i pretila podjednako svim hrišćanima.
Ipak, uz istinsko posvećenje i pastirsku brigu za ljude, mitropolit Vasilije težio je daljem podvizavanju i duhovnom uzrastanju.
U manastiru se ljudi mole za zdravlje, svoje bližnje, porodicu, a posećuju ga i pripadnici drugih vera.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Pravilnik na ulazu manastira
Na ulasku u manastir postoji istaknuto i pravilo oblačenja, naime, žene treba da nose suknje i marame, a muškarci pantalone i majice dugih rukava.
Poklonici dobre volje, nose i darove monasima, to može biti, kafa, šecer, ulje i drugi darovi, takođe ostavljaju se dobrovoljni prilozi. Vernici nakon poklanjanja moštima Svetog Vasilija Ostriškog, mogu da zapišu na papirićima imena za zdravlje i za upokojene koje monasi čitaju u molitvama.
Postoji staro pravilo koje se poštuje u narodu i koje glasi da sa Ostroga ne smete ništa da uzmete iz manastira, čak ni kamen i cvet. Vernici mogu u manastirskoj prodavnici da kupe osveštanu vodu i ulje iz kandila.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Prema legendi, Sveti Vasilije svake noći obilazi manastir, pa monasi ujutro zatiču crne tragove na čarapama svetitelja. Zato verujući narod koji kreće put Ostroga često, pored ulja i vina, na dar svecu nosi i štrikane vunene čarape. Vernici takođe donose stvari bliskih ljudi koji ne mogu da posete svetinju, ostavljaju ih a prenoće pored kivota, a onda ih nose dragim ljudima.
U manastiru postoji konak kako u donjem tako i gornjem manastiru, ali su u njima često sva mesta zauzeta. Baš zbog toga veliki broj vernika spava napolju ispred manastira i za sve njih su obezbeđena ćebad. Iskustvo mnogih vernika pokazuje da spavanje pod otvorenim nebom na Ostrogu je zaista posebno.
Takođe, postoji verovanje da ne treba pričati da ćete posetiti manastir, a ona da ne odete, već da se u svetinju ovu ide iznenada i bez velikog plana, odnosno kako se veruje – „kada vas Sveti Vasilije pozove“.
Poznato je da se prema svedočenju vernika u manastiru Ostrog dešavaju čuda i isceljenja, a monasi ta iskustva zapisuju i čuvaju.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Čudotvorna isceljenja
Svetitelj Vasilije javio se tri puta starešini manastira Župe igumanu Rafailu. Doneta je odluka da se grob svetitelja otkopa, kada se dogodilo čudo.
Telo svetitelja bilo jem „celokupno i sveto“. Tako su svetiteljeve mošti stavljene u kivot i položene u Malu crkvu.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Seljene su više puta zbog opasnosti od Turaka, na Cetinje, zatim manastir Gornji Ostrog, gde su mu na poklonjenje, kao i dan-danas, dolazili vernici svih nacionalnosti i veroispovesti. Brojna su svedočanstva čudotvornih isceljenja onih koji su zadobili milost našeg velikog svetitelja. Kult svetog Vasilija, inače, zaživeo je u srpskom narodu još za života svetog Vasilija. I dan-danas u velikom broju vernici pohode manastir Ostrog, verujući u milost svoga svetitelja.
(Izvor: Žena)