Mnogi vernici često osećaju nesigurnost kada je u pitanju pravilno celivanje ikona, Jevanđelja, Ksta i Moštiju. Neki se pitaju koliko puta treba celivati ikonu, dok drugi razmišljaju o mestu na ikoni gde bi trebalo da se celivaju predmeti
Mnoga crkvena pravila nepoznata su ljudima koji čak i svakodnevno idu u crkvu. Malo je poznato da postoje pravila po kojima se celivaju sveti predmeti.
U svakoj crkvi na sredini je ikona onog svetitelja kojem je hram posvećen ili dotičnog praznika, malo napred udesno je ikona Spasitelja, dok je ulevo ikona Majke Božje.
Mnogi vernici često osećaju nesigurnost kada je u pitanju pravilno celivanje ikona, Jevanđelja, Ksta i Moštiju. Neki se pitaju koliko puta treba celivati ikonu, dok drugi razmišljaju o mestu na ikoni gde bi trebalo da se celivaju predmeti.
Celivanje je pokazivanje ljubavi i poštovanja prema svetitelju na ikoni, i najvažnije je da se čini sa iskrenom verom i skrušenošću.
Da bi se ovi i mnogi slični problemi rešili Srpska pravoslavna crkva je izdala „Pravoslavni pojmovnik za početnike“. U ovoj knjizi pod odrednicom celivanje nalazimo sledeće:
„Pri celivanju Evanđelja, krsta, moštiju i ikona treba se najpre prekrstiti, uz mali poklon. To učiniti i drugi put, pa onda celivati, a po celivanju opet se prekrstiti i načiniti mali poklon treći put. Kad stoje jedno pored drugog Evanđelje i krst, ili Evanđelje i ikona, najpre se celiva, uz navedene male poklone, Evanđelje, onda krst pa ikona“.
„Navodeći reči Sv. Jovana Zlatousta: „Ono što su rekli Sveti, slike su njihovih duša“, prep. Nikodim Agiorit zaključuje: „I reči Svetog Evanđelja su slike (ikone) duše i srca Gospoda. Stoga i prethodi (klanjanje) Evanđelju, onda krstu, onda ikoni Hristovoj, ikoni Bogorodičnoj, i slede ikone Svetih… Na ikoni Hristovoj celivamo ruku, ili nogu; na ikoni Bogorodice i Svetih, ruku, ne lice. Na ikoni nerukotvorenog obraza Hristovog, ili odsečene glave Sv. Jovana Krstitelja, celivaju se vlasi“.
(Izvor: Espreso/Srbija Danas)