Nije retkost da čujemo da muškarac na papiru deluje kao savršen partner: ima dobar posao, živi sam, ali ima iznad 40 i pored sebe nema ženu, nakon čega uglavnom sledi rečenica „sigurno mu nešto fali“.
Ovaj stereotip prati slobodne muškarce u 40-im godinama, a mi smo razgovarali sa dvoje psihologa, Sarom Ivanović i Leom Ivaniševićem koji su nam dali svoja stručna mišljenja da li je to samo zastarela predrasuda koja ih etiketira kao neozbiljne ili u svemu tome ipak ima istine.
Papir nije znak ljubavi
To je rečenica koju često čujemo upravo od ljudi koji odbijaju da se obvežu u tom smislu, a psiholog Sara Ivanović nam je objasnila zašto je to tako.
– Obično se muškarci ne odlučuju na taj korak iz neke vrste bunta, jer ne žele da budu deo „tog sistema“ koji podrazumeva momenat potpisivanja nekog papira, gde ulaskom u brak zadovoljavaju normu društva. Moramo da razgraničimo da li se radi o singl muškarcima ili onima u vezi, jer postoje ljudi koji su u vanbračnim zajednicama, a neće da „potpisuju papir“, jer im navodno ništa ne znači, ističe naša sagovornica.
Prema njenim rečima, uglavnom za ljude koji su tog stava, ovo predstavlja realnost u smislu, „ja sam u braku koji podrazumeva određene obaveze“ iako jeste „samo papir“.
– To uključuje i obaveze koje se tiču imovine i drugih stvari vezanih za sigurnosti žene u braku, gde muškarci često ne žele da imaju taj vid obaveze. Da pojasnim, zapravo kod muškaraca često postoji to implicitno uverenje „bojim da ćeš da me ostaviš, a ako me ostaviš onda treba da ostaneš bez ičega“, ističe ona.
Ne žele da se vezuju
Ne smemo isključiti činjenicu da je neoženjenim muškarcima u 40-im teško da se odreknu sledećih stvari:
– Njihovo okruženje je sigurno i moguće je da ne žele da preuzmu ulogu „odraslog“ koja podrazumeva neki vid vezanosti za drugu osobu, odnosno odricanje nekog ličnog slobodnog vremena i načina života od ranije koje zahteva ozbiljan odnos, ističe Ivanović dok s druge strane Ivanišević na ovaj „fenomen“ posmatra malo drugačije.
– Pre svega, mislim da je važno da se oslobodimo predrasuda da to što je neko neoženjen ili što nije u vezi mora nužno da znači da mu nešto fali. Pored ličnog izbora, postoje mnogi drugi situacioni faktori koji otežavaju pronalažanje partnera, a koji nisu pod našom kontrolom. Živimo u društvu u kom se životni put školovanje-posao-svadba-deca-penzija i dalje smatra za jedini ispravan put. I muškarci i žene su pod pritiskom da njihov život mora tako da izgleda, iako u praksi vidimo najrazličitije priče koje funkcionišu iako ne prate uobičajeni socijalno poželjni šablon.
Brak nije garant srećnog života
– Kada čujemo da neko ima preko 40 i da je neoženjen, na pamet nam padaju stereotipi manjkavih muškaraca koje niko neće: štreber koji samo igra igrice, finansijsko propali muškarac, sebični i razmaženi Petar Pan koji samo koristi žene, agresivan i sirov muškarac koji ne ume da priča o osećanjima, stidljivi mekušac ili mamin sin koji očekuje da mu žena bude sluškinja.
Problem sa stereotipima je, kako ističe Ivanišević, to što oni potpuno negiraju situacione faktore.
– Postoje muškarci koji su prosto odlučili da ne žele da budu u vezi ili braku jer im prija samački život – brak nije nikakav garant srećnog života. Ne treba zaboraviti ni da muškarci nisu imuni na toksične veze. Mnogim ženama godine prođu u toksičnim vezama u kojima one pokušavaju da promene, spasu ili poprave svog nepopravljivog partnera nadajući se svadbi i srećnom kraju. Isto to se dešava i muškarcima, a nakon takvih odnosa mnogo vremena ode i na oporavak od iste.
Zaključak priče je da to što neko ima preko 40 godina, a i dalje je sam ne znači ništa ukoliko ne znamo kako je proveo tih 40 godina. Moguće je da mu nešto „fali“ i da je problem u njemu, ali isto tako je moguće i da je u pitanju splet okolnosti.
(Izvor: Žena)