Najbizarniji običaji za sahrane razlikuju se od kulture do kulture, dok su Vlasi posebno privukli pažnju svojim ritualima.
U savremeno doba neretko se dešava da se na pravoslavnim grobljima sprovode suvišni srpski običaji, nepoznati u davna vremena, a kao znaknekog novog, pomodnog trenda. Način tugovanja i običaji koji se tiču sahrane pokojnika variraju od kulture do kulture. I dok neke kulture ostavljaju pokojnike na otvorenom, druge sahranjuju ljude u pećinama i to je samo početak liste najbizarnijih običaja sahranjivanja iz celog sveta.
U zemljama širom Evrope sahrane uglavnom izgledaju slično, ali neke daleke zemlje poput Kine, Meksika i Koreje imaju nešto drugačije običaje i tradiciju kada ispraćaju preminule. Porodice u Meksiku, nakon smrti svog člana, postave stolove ili šator na nekom mestu i tamo provedu sledećih nekoliko dana. Jedu, piju i donose poklone kako bi ispratili pokojnika.
Narod Madagaskara izvodi ritual pod nazivom famadihana u kojem se, svakih sedam godina, tela pokojnika eshumiraju. Takođe poznat kao „okretanje kostiju“, ritual prikazuje pokojnika umotanog u čaršav nakon čega sledi gozba tokom koje narod pleše sa svojim mrtvim precima, a zatim se tela ponovo sahranjuju, piše 24sedam.rs.
Mnoge sahrane na Tajvanu ocenjuju se po trošku, što često dovodi do raskošnih veselja sa bendovima. Neki idu toliko daleko da iznajmljuju električne automobile – kamione pretvorene u pokretne bine na kojima striptizete izvode tačke.
U Severnoj Koreji, postoji običaj da se pepeo kremirane osobe stavlja u medaljon, koji se potom nosi oko vrata, prenosi ATV.
Na Tibetu i danas opstaje tradicija koju nazivaju sky burial, odnosno nebeski ukop. Telo preminule osobe ostavlja se na vrhu planine da se prirodnim putem razgradi. Kako objašnjavaju tamošnji stanovnici, to rade kako bi osoba otišla na drugi svet bez grehova. Jednom kada se telo raspadne, porodica skuplja ostatke tela i spaljuje ih.
Južnokorejska vlada je 2000. godine donela zakon u kome se navodi da se, zbog sve manje prostora u maloj i gusto naseljenoj zemlji, grobovi moraju ukloniti nakon 60 godina. Vlada aktivno promoviše kremiranje pokojnika, a neki građani ove zemlje idu i korak dalje pretvarajući ostatke svojih najmilijih u ono što je poznato kao „perle smrti“ – sitne i šarene perle nalik na šljunak koje se obično prikazuju u ukrasnom staklu.
Narod na Filipinima oblači pokojnika u njegovu najbolju odeću, a zatim telo postavlja na stolicu. Telo ostaje tako nekoliko nedelja, često sa upaljenom cigaretom u ustima.
U Gani mnogi ljudi koristi mrtvačke sanduke kao način da predstavljanja svog rada ili života. Oni su poznati kao kovčezi fantazije i čine svojevrsno umetničko delo. Tako se može videti kovčeg u obliku luksuznog automobila, dok su drugi u obliku pivske flaše. Takvi, personalizovani kovčezi dokaz su dobro proživljenog života!
Crna svadba
Crna svadba često se pominje u kontekstu kulta mrtvih kod Vlaha, kao jedan od „najmorbidnijih običaja“ koji se mogu susresti u Srbiji.
Naime, ukoliko bi pokojnik bio mlad i neoženjen, pronalazila bi se devojka (njegova verenica ili neka mlada devojka iz sela) koja bi se venčavala s pokojnikom.
Običaj se zvao „crna svadba“, a brak s pokojnikom bio bi ugovoren na godinu dana. Najpotresniji trenutak bio je kada bi majka pokojnika morala da zaigra svadbeno kolo na sinovljevom grobu, kako piše Nacionalna geografija.
Vlasi su imali još jedan neobičan običaj, tzv. „kolo za pomanu“ odnosno kolo za mrtve. Daće praćene plesom i gozbom omogućavale su blagostanje pokojniku na onom svetu. Snimak iz 1982. godine prikazuje ovaj običaj u Radujevcu kod Negotina.
(Izvor: Stil)