Najveći problem je što je asimptomatska, a rana prevencija je ključna za smanjnje rizika
Doktor je upozorio na „tihog ubicu“ i da svaka treća osoba u Srbiji pati od ove bolesti, te da je rano otkrivanje od vitalnog značaja kako bi se izbegle fatalne posledice.
Stanje se odnosi na povećen pritisak krvi koji gura zidove arterija dok srce pumpa krv – reč je o hipertenziji. Kada imate visok krvni pritisak, vaša krv teče kroz arterije brzinom većom od normalne.
Približno 1 od 3 osobe u Srbiji je pogođeno visokim krvnim pritiskom, što čini skoro 2,5 miliona ljudi. Zabrinjavajuće je što samo polovina njih ima kontrolu nad svojim stanjem, a još je opasnije što se hipertenzija počela masovno pojavljivati i kod dece zbog epidemije gojaznosti. Najveći problem je što može biti bez simptoma, što znači da milioni možda nisu svesni svog visokog krvnog pritiska.
Američka agencija za hranu i lekove (FDA) kaže da je „rano otkrivanje visokog krvnog pritiska ključno u prevenciji bolesti koje posledično izaziva“. Međutim, otežavajuća okolnost je što „može da ne pokazuje nikakve simptome“, a da nas dovode u povećan rizik od srčanih oboljenja, srčane insuficijencije i moždanog udara, između ostalog.
Prema poslednjem istraživanju iz 2019. godine, svaka treća odrasla osoba u Srbiji ima povišen krvni pritisak, a svaka jedanaesta koronarnu bolest srca ili anginu pektoris. Ove bolesti su više zastupljene kod žena, dok se kod muškaraca češće javljaju infarkt miokarda i moždani udar.
Među stanovnicima Beograda, najčešće kardiovaskularne bolesti su bolesti krvnih sudova mozga, ishemijske i druge bolesti srca. Tokom 2020. godine, bile su na četvrtom mestu po učestalosti poseta lekaru u primarnoj zdravstvenoj zaštiti i drugi u rangu razloga bolničkog lečenja. Udeo bolesti sistema krvotoka u ukupnoj smrtnosti Beograđana veoma je visok – 44,6 odsto.
Provera krvnog pritiska
Merenje se mora obavljati precizno, putem odgovarajućeg uređaja, koji uvek podrazumeva manžetnu koja se postavlja 2–3 cm iznad pregiba lakta na nadlakticu. Ona se mogu raditi pomoću autotaksnih merača pritiska, ali je zlatni standard i dalje primena sfingomanometra uz stetoskop, kada se sistolni, tj. gornji pritisak definiše pojavom pulsa na ruci (Korothovljevi znaci) dok je dijastolni onaj kada se i poslednji udar pulsa više ne čuje.
U poslednjih nekoliko godina posebno se ističe važnost ne samo adekvatnog merenja krvnog pritiska kod lekara (u zamračenoj, tihoj prostoriji najmanje tri puta sa razmacima od dva minuta, najmanje 15–20 minuta nakon jela ili bilo koje fizičke aktivnosti) već merenje preko posebnog aparata koji tokom 24 sata analizira vrednosti pritiska (ABPM – ambulatory blood pressure monitoring), ali i merenje više dana u kućnim uslovima (HBBPM – homebased bloodpressure monitoring).
Ova merenja van ambulante su od velikog značaja kako bi se postavile dijagnoze tzv. hipertenzije belih mantila (kada su vrednosti KP više kod lekara, ali normalne u kućnim uslovima), ali i maskirane hipertenzije (kada su vrednosti u ordinaciji u normalnom opsegu, ali se tokom praćenja putem ponavljajućih merenja holterom ili kod kuće registruju povišene vrednosti KP).
Normalan krvni pritisak je oko 120/80 mmHg, a smatra se povišenim ako dostigne 130/80 mmHg, – poznat kao stadijum 1. Faza 2 visokog krvnog pritiska je 140/90 mmHg. Ako vam očitavanje krvi ikada pokaže 180/110 više puta, od vitalnog je značaja da odmah potražite medicinsku pomoć – ovo stanje je poznato kao „hipertenzivna kriza“.
Šta da radim ako mislim da imam visok krvni pritisak?
Ukoliko imate hipertenziju doktori će vam kao prvo najverovatnije predložiti da promenite način života, što podrazumeva smanjenje količine soli koju konzumirate, gubitak težine, prestanak pušenja, smanjenje alkohola i redovno vežbanje. Postoje i lekovi koji se mogu uzimati za snižavanje krvnog pritiska, pri čemu svaki lek ima različite prednosti i nedostatke koje treba odmeriti sa svojim lekarom da biste utvrdili koji vam najbolje odgovara.
Mnogi uzimaju više od jednog leka – i trebalo bi da deluju u roku od nekoliko dana. Važno je da ne zaboravljate da uzimate lekove, jer je visok krvni pritisak dugotrajno stanje. Lekove treba koristiti sve dok vam lekar ne savetuje da prestanete.
(Izvor: SD)