Duboko disanje unosi kiseonik u pluća, a kašalj izaziva pokrete koji stvaraju pritisak na srce i održavaju cirkulaciju…
Prilikom srčanog udara većina ljudi gubi snagu i oseća se bespomoćno. Osoba čije srce doživi nepravilnosti u radu i počinje da se loše oseća ima samo 10 sekundi pre nego što izgubi svest, kada je u pitanju nagla srčana smrt.
Tih 10 sekundi osoba može pravilno da iskoristi kako bi pomogla sebi, a rešenje je u kašljanju. Naravno, prije svega je potrebno pozvati hitnu pomoć.
Jak kašalj bez prestanka, dubok i produžen pri izdisaju svake dve sekunde može znatno da pomogne pre dolaska hitne pomoći.
Duboko disanje unosi kiseonik u pluća, a kašalj izaziva pokrete koji stvaraju pritisak na srce i održavaju cirkulaciju, prenosi basta balkana.
Pritisak na srce pomaže vraćanju normalnog ritma što može da bude presudno da osoba živa stigne do bolnice.
O infarktu
Akutni infarkt miokarda ili srčanim udar je izumiranje dijela srčanog mišića zbog naglog prestanka cirkulacije kroz neku od arterija koje ishranjuju srce. Prema podacima SZO, u svetu godišnje od infarkta oboli šest miliona ljudi, pri čemu, u četvrtini slučajeva dolazi do smrtnog ishoda.
U Srbiji oko 10.000 ljudi godišnje doživi infarkt. Češće pogađa muškarce nego žene, a pose ulaska u klimaks, rizik od nastanka bolesti se izednaćava.
Prisutniji je kod ljudi starijih od 40 godina, piše stetoskop.
Najvažniji simptom je bol, koji u infarktu traje preko pola sata i obično je jači i duži od svih dotadašnjih napada, ukoliko je pacijent ranije već imao napade bolova u grudima. Lokalizovan je iza grudne kosti, veoma je jakog intenziteta a po karakteru liči na stezanje, pečenje ili čak cepanje u grudima. Može biti praćen obilnim preznojavanjem, naglo nastalom slabošću i malaksalošću i gušenjem (osećajem nedostatka vazduha) i često jakim strahom od smrti.
Bol u grudima koji se širi u okolne delove tela i traje duže od 15 minuta, znak je da se pozove hitna pomoć.
(Espreso/Novi)