Vrhunac ljubavi i zajedništva između Boga i čoveka jeste Sveta Tajna Pričešća. U toj tajni pod vidom hleba i vina hrišćanin prima pravo Telo i pravu Krv Gospoda Isusa Hrista. Kao što su običan hleb i obično vino potrebni za okrepljenje čovekova tela, tako je Pričešće u vidu hleba i vina okrepljenje duše hrišćanske.
Hristos kaže: „Zaista, zaista, kažem vam, ako ne jedete tela Sina Čovečijega i ne pijete krvi Njegove nemate života u sebi. Ko jede moje telo i pije moju krv – ima život večni, i ja ću ga vaskrsnuti u poslednji dan. Jer moje je telo pravo jelo, i moja je krv pravo piće. Ko jede moje telo i pije moju krv – ostaje u meni i ja u njemu… To je hleb koji je sišao s neba. Ne kao što su ocevi jeli i mrli; ko jede ovaj hleb živeće doveka“ (Jn 6, 53-58).
Kako je to najvažniji događaj duhovnog-hrišćanskog života koji podrazumeva čistotu u duhovnom i telesnom smislu, pitanje koje već dugo muči pravoslavne vernice glasi: Da li žene tokom menstrualnog ciklusa mogu da se pričeste?
Da bi vernik mogao da se pričesti svetim darovima, mora da bude za to potpuno spreman. Ako je vernik zdrav, onda je njegova priprema stroža. Danas se obično pričešćuju vernici u toku posta (Božićnjeg, Vaskršnjeg, Petrovskog i Gospojinskog). Pre pričešća vernik posti nedelju dana. Za lica koja su bolesna, priprema je blaža, što se tiče jela
Pričešću se pristupa tek onda pošto se vernik ispovedio. Ako ga je ispovednik razrešio grehova i utvrdio da je spreman za Sv. Pričešće – biće pričešćen.
Velike nedoumice vladaju kada je u pitanju pričešće žena koje se nalaze u periodu menstrualnog ciklusa. Neki tvrde da one tada mogu ući u crkvu, da mogu da celivaju ikone i učestvuju u liturgiji, ali se ne mogu pričešćivati. Međutim, postoje i oni koji smatraju da kako to nije volja ženina i fiziološke je prirode, ne ograničava duhovni život žene. Ipak, čuju se i mišljenja da žene tada ne smeju čak ni u crkvu da uđu.
Duhovnik Milan Ristivojčević objasnio je da li žene u tom periodu mogu da pristupe svetoj tajni Pričešća ili ne:
– Pričešće je najvažniji događaj duhovnog-hrišćanskog života i za njega moramo biti uvek spremni kako telom tako i duhom. Prirodni procesi kod žena kao što je mesečni ciklus ne zavise od volje žene, pa tako nisu ni greh. Ovo saznanje dalo je nekim pomisao da mogu žene da se pričešćuju i u ovom periodu. Za primer se navodi iscelenje krvotočive žene iz jevanđelja po Mateju. Ova žena se dotakla Gospoda i On ju je iscelio, pri tome je pohvalio njenu veru. Kako se ona dotakla samo njegove haljine, a ne njegovog tela, oci crkve tumače ovaj događaj da su dostojne molitve, celivanja svetih ikona, da mogu da učestvuju u pojanju, ali ne i da se pričešćuju, kaže on i dodaje:
– Sveti Dionisije Aleksandrijski o ovoj nedoumici kaže: ‘Ako su verne i pobožne neće se usuditi ni da pristupe Svetoj Trpezi, niti da prime telo i krv Hristovu, jer primajući Svetinju treba da smo čisti i telom i duhom’, ističe i priseća se reči našeg Patrijarha:
– Blaženo-počivši Patrijarh Pavle kaže: ‘U duhu jevanđelskog i kanonskog shvatanja, smatram, da mesečno pranje žene ne čini je molitveno nečistom. Ta nečistota je samo fizička, telesna. Kao i lučenje iz drugih organa (nosa, pluća prilikom prehlade i sl.). Van tog procesa, žena, a tako i svi ostali treba da se trude da čistog tela dolaze na molitvu, pogotovo na pričešće. No, još više da se trudi oko čistote duše. Osim toga, kako savremena higijenska sredstva mogu efikasno sprečiti da se slučajnim istečenjem krvi hram ne učini nečistim, kao i ublažiti zadah koji isticanjem krvi nastaje, sa te strane nema smetnje da žena za vreme mesečnog pranja uz potrebnu obazrivost i preduzete higijenske mere može dolaziti u crkvu, celivati ikone, primati naforu i osvećenu vodicu, kao i učestovovati u pojanju. Pričestiti se ili krstiti se, ako nije krštena ne bi mogla. Samo u slučaju smrtne bolesti može se i pričestiti i krstiti’.
– Dodao bih da vreme mesečnog ciklusa često može da bude praćeno bolovima i neraspoloženjem, mrzovoljom što, takođe, mogu biti razlozi za odustajanje od pričešća, završava on.
(Srbija Danas)