Juče se u osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ dogodila tragedija koja je obeležila Srbiju zauvek. Srbija je do juče mogla da se pohvali da school shooting u našoj zemlji nije postojao, a već danas možemo samo da se pomolimo za osmoro dece i jednog dobroj čoveka, pripadnika obezbeđenja koja su u ovom strašnom događaju juče izgubili život.
Mnogo je priče o tome ko je kriv, odgovornost je na svima, a to je dovelo i do lepljenja različitih etiketa svima koji su u ovome učestvovali, direktno ili posredno. K.K. koji je sa svojih 13 godina, doneo odluku da oduzme 9 života, nazivan je sociopatom i psihopatom. Strah se uvukao pod kosti i mnogi se pitaju kako da spreče slične incidente u budućnosti i kako da budemo sigurni da su nam deca bezbedna, barem u školi.
Mnogi se brinu kako da prepoznaju nasilne osobine i potencijalnu pretnju. Evo na koje znake treba da obratite pažnju i kako da znate da je potrebno da potražite pomoć, bilo da je u pitanju dete, ili odrasla osoba.
Razlike između psihopata i sociopata
Antisocijalni poremećaj ličnosti se odlikuje zanemarivanjem prava drugih osoba i često podrazumeva prevazilaženje mera i kršenje pravila. Različite osobine koje pripadaju antisocijalnim poremećajima ličnosti prepoznaju se još u najranijem detinjstvu, međutim dijagnoza antisocijalnog ponašanja ne postavlja se pre 18. godine.
Simptomi antisocijalnog poremećaja ličnosti
- nedostatak poštovanja društvenih normi i zakona kroz često ponavljanje prekršaja koji su osnov za hapšenje
- prevrtljivost, prisutna kroz laži, lažno predstavljanje, ili varanje drugih zarad postizanja ličnog zadovoljstva
- impulsivnost ili nemogućnost pravljenja planova
- iritabilnost i agresivnost, ulaženje u česte fizičke obračune
- neobraćanje pažnje, kako na ličnu, tako i na bezbednost drugih ljudi
- nedostatak odgovornosti, manifestovan kroz nemogućnost uspostavljanja radnih navika ili finanskijske odgovornosti
- nedostatak osećanja krivice za počinjena nedela
Sociopatija i psihopatija samo su neka od antisocijalnih poremećaja ličnosti. Sociopatija je češća, dok se psihopatija, koja je značajno ređa, smatra najopasnijim vidom antisocijalnog ponašanja. Ova dva poremećaja ličnosti jako su slična, a mnogi psiholozi smatraju da je psihopatija urođena, dok sociopatija nastaje kao posledica traume u detinjstvu poput zanemarivanja i zlostavljanja.
Kako prepoznati sociopatu?
Sociopate su često nervozni i veoma lako se iznerviraju, mogu biti nasilni i često su skloni napadima besa. Obrazovanje im je nisko i pripadaju samim rubovima društva, te uglavnom nisu u stanju da se duže vreme zadrže na istom mestu, poput stalnog posla.
Sociopate deluju pod afektom i krivična dela koja učine gotovo nikada nisu planirane. Takođe, njima je jako teško da steknu bilo kakve bliske odnose sa drugim ljudima, gotovo da nisu sposobni da osete empatiju, koja se razvija u ranom detinjstvu i nemaju kontinuitet u ponašanju.
Sa druge strane psihopate su jako sposobne da se približe ljudima i da razviju bliske odnose i veze, te da učine ljude da im porpuno veruju. Mogu da osete empatiju, veoma su šarmantni i zbog svoje inteligencije mogu lako da izmanipulišu ljude oko sebe.
Oni agresivna ponašanja doživljavaju kao zabavu i svako krivično delo im je dobro isplanirano, te neretko imaju i plan B. Oni su sposobni da uče da oponašaju osećanja, zbog toga ih je jako teško prepoznati. Psihopate su često veoma obrazovani ljudi i imaju stalne i stabilne poslove, ali su takođe i smireni, hladnokrvi i usmereni na detalje.
(Kurir/psychologytoday)