Za srpske proizvode tržište Kosova i Metohije je od 1. juna potpuno zatvoreno, ali proizvođačima iz južne srpske pokrajine ne smeta da svoju robu plasiraju na teritoriji centralne Srbije. I da na tome dobro zarade.
Tako se sok proizvođača iz Gnjilana našao na rafovima beogradskih prodavnica, a s obzirom da nema nikakve dodatne namete, po ceni niko mu ne može ni prići. Pakovanje od dva litra ovog napitka košta od 139 do 169 dinara!
S druge strane, nacionalni zahtevi Prištine nisu smetnja da proizvođači sa Kosova plasiraju svoju robu i kupcima u centralnoj Srbiji. Naša zemlja nije uvela nikakve recipročne mere, pa se roba sa KiM plasira širom naše zemlje bez dodatnih nameta.
KAFA IZ PEĆI
Pre nekoliko godina, tačnije 2019. na rafovima jednog poznatog trgovinskog lanca pojavila se kafa „prince“, koju proizvodi „Devoli korporejšn“ iz Peći, po ceni od 140 dinara za 200 grama. Kao i sve ostale kafe, imala je akciznu markicu Republike Srbije, a na deklaraciji nije navedena „zemlja porekla“.
Na kesicama piše da je proizvođač „Devoli korporejšn“, koji se nalazi u ulici koja je dobila ime po komandantu UČK Zahiru Pajazitiju. Uz adresu je stajalo i „Peć, Kosovo“.
I dok je Aljbin Kurti spustio rampu za srpske proizvode već nekoliko meseci, dotle se artikli proizvođača sa Kosova prodaju usred Beograda. Jelena S. iz beogradskog naselja Karaburma pazarila je u prodavnici u svom naselju pomenuti sok, čija je zemlja porekla Kosovo.
– Ko je dozvolio i kojim kanalima je ovaj artikal dospe do rafova u prestonici. U toj radnji često pazarim pošto mi je najbliža. Primetila sam novi sok, malo drugačijeg pakovanja, nego što su ostali, a iskreno, cena je bila znatno povoljnija. Kupila sam sok od zelene jabuke i breskve. Prvi je koštao 139, a drugi 169 dinara za pakovanje od 2 litra. Zainteresovalo me je ko proizvodi tako jeftine sokove. Imala sam šta da vidim! Na deklaraciji je pisalo da je fabrika iz Gnjilana, a zemlja porekla je Kosovo – ispričala nam je ona.
Mariju je posebno iznenadilo što na engleskom i na albanskom nije napisana zemlja porekla, dok na srpskom jeste.
– Zgranuta sam da se ovakve stvari dešavaju u srcu Srbije! Nemam reči! – kaže ona.
Dućan u kome je Jelena pazarila ne pripada nijednom velikom trgovinskom lancu koji posluju u Srbiji, ali samo u Beogradu imaju više od 30 radnji. Interesantno je da na zvaničnom portalu ovog preduzeća gde su predstavljeni svi proizvodi u odeljku „Negazirana pića“ ovog soka nema.
Ranijim propisima je predviđeno koje oznake mora da ima roba koja je poreklom iz AP Kosovo u delu koji se odnosi na zemlju proizvodnje. Na deklaraciji koja se zatekne na robi u maloprodaji na tržištu Srbije, a koja je poreklom iz AP Kosovo i Metohije, treba da bude navedeno: Kosovo* – što upućuje na Rezoluciju UN 1244, ili Kosovo/1244 RS. Takođe, može da stoji i Kosovo/Srbija ili UNMIK/Kosovo i sve navedeno može biti istaknuto i na latiničnom pismu.
Sok, koji je Beograđanka Marija, kupila u prestonici, međutim, imao je sasvim drugačiju deklaraciju. Procedura, s druge strane, nalaže da ako iz drugih zemalja Evropske unije pošiljke preko Srbije idu u južnu srpsku pokrajinu, kontroliše se da li je dokumentacija statusno neutralna.
Sertifikat ili faktura ne smeju da budu sa oznakom „republika Кosovo”, ali može da stoji „Кosovo”. Pošiljke s nepropisnim deklaracijama se vraćaju. Ista procedura je i kada ide sa Кosova ka zapadnoj Evropi. Кada roba ide iz centralne Srbije na Кosovo i obrnuto, od 2012. godine se poštuje procedura ustanovljena Briselskim sporazumom.
(Kurir)