Kada je ova mlada žena počela da podriguje „pet do deset puta dnevno“ otkrila je kako joj je tada dijagnostikovan rak debelog creva u trećem stadijumu u 24. godini.
Bejli Mekbrin sada ima 25 godina, iz Sarasote je na Floridi, i nikada nije zamišljala da je nešto tako obično moglo biti simptom nečeg tako smrtonosnog.
Medicinska sestra je znala da nešto nije u redu tokom odmora sa njenim verenikom 2021. Na putovanju je bila ometena stalnim podrigivanjem koje se dešavalo „pet do deset puta dnevno“ – iako ranije, ipak kaže, nije mogla da podrigne. Tek kasnije je saznala da je u pitanju rak debelog creva i to poodmakli stadijum.
Par se šalio na račun njene iznenadne sposobnosti da ispušta gasove, a dok je doktor za ovu pojavu okrivio „anksioznost“, ona se usredsredila na planiranje venčanja iz snova.
– Šalili smo se na račun mog podrigivanja na odmoru jer to nikada nisam mogla da uradim. Nismo mislili da je nešto alarmantno, jer je podrigivanje tako normalno za sve ostale. Nehajno sam to spomenula svom doktoru prilikom sledeće posete, ali opet, oni takođe nisu mislili ništa o tome i to je pripisano anksioznosti.
Nije imala nekih drugih simptoma i na kraju se sve vratilo u normalu do januara ove godine.
Onda su se pojavili novi simptomi
Ono što se nekada smatralo šalom ubrzo se pretvorilo u nešto mnogo zlokobnije. Kako je vreme odmicalo, njeno neobično podrigivanje bilo je praćeno nizom drugih zabrinjavajućih simptoma kao što su povraćanje i mučnina.
– Planirala sam svoju vereničku žurku tako da sam bila jako zauzeta i preokupirana, ali sam onda nakon žurke shvatila da nisam otišla u toalet nekoliko dana, što za mene nije bilo normalno. Kako je nedelja odmicala, sve više simptoma se javljalo. Imala sam strašne bolove u stomaku, grčeve i mučninu, i nisam mogla da zadržim hranu. Kao medicinska sestra, znala sam da su to simptomi opstrukcije tankog creva, pa sam pokušala da to rešim sama. Međutim, kada je došao vikend, imala sam toliko bolova da mi je mama rekla da moram u bolnicu.
Na insistiranje njene majke, par je otišao u bolnicu, gde je Bejli urađen skener. Nekoliko trenutaka kasnije dobila bi poražavajuću dijagnozu.
– U roku od 10 minuta rečeno mi je da imam masu na debelom crevu i da su verovali da je to rak debelog creva dok se nije dokazalo suprotno. Odmah sam primljena u bolnicu. Kada su mi se vratili rezultati biopsije, potvrđeno je da imam treći stadijum raka debelog creva. Osetila sam kako mi je krv pojurila iz glave kada sam čula te reči i celo telo mi se ukočilo. Nisam mogla da verujem šta čujem. Tada sam samo prešla u režim medicinske sestre i počeo da postavljam mnogo pitanja. Razmišljala sam o VTO, gubitku kose i hemoterapiji.
„Trenutno čekam da vidim šta dalje“
Bejli je bila podvrgnuta daljoj operaciji kako bi uklonila deo njenog debelog creva i neke od njenih limfnih čvorova. Takođe je završila 12 nedelja hemoterapije i trenutno čeka rezultate koji će odrediti njene naredne korake.
– Trenutno čekam da vidim da li će mi trebati još operacija. Lekari nisu mogli da dobiju jasnu marginu u prvom krugu da uklone rak, jer se takođe zakačio za moju slezinu. Ili će mi možda trebati dalji tretman kao što je radioterapija.
Brzi preokret događaja ostavio je Bejli u krajnjem šoku. Napomenula je da nikada ne bi smatrala da je podrigivanje simptom raka.
– To je nešto što se tako lako odbacuje. Ali naučila sam da je sve što nije normalno za tebe, zapravo nenormalno. Simptomi su način na koji nam naše telo govori da nešto nije u redu.
Onkolog je rekao Bejli da je podrigivanje jedan od najvećih simptoma koji se primećuju kod mladih odraslih osoba sa rakom debelog creva. Buduća mlada kaže da se „moli“ da se rak ne vrati, dodajući da se osećala „izgubljeno“ od napornog lečenja.
– Od završetka hemoterapije, osećam se izgubljeno. Čudno je samo čekati i moliti se da mi se ne ponovi. Međutim, planirala sam svoje venčanje usred svega ovoga, što mi je dalo nešto na šta da se fokusiram i da zaokupim um. Imaćemo malo venčanje na daljoj destinaciji u novembru. Bilo je neverovatno imati nešto što mi daje svetlost tokom nečeg veoma mračnog i strašnog. Jedva čekam da se udam.
Bejli je svim srcem usredsređena na to da svoj život holistički preokrene kako bi mogla da zadrži energiju potrebnu da se bori za svoj život. Iskustvo ju je takođe naučilo nekim ključnim lekcijama o životu.
– Moj najveći zaključak iz svega ovoga je da apelujem na sve da ne dozvole lekarima da odbace vaše simptome. Vi poznajete svoje telo bolje od bilo koga i ako mislite da nešto nije u redu, ne dozvolite da to pokrije savremena medicina.
(Kurir/Blic žena)