Priča srpskog gastarbajtera koja se pre nekoliko dana pojavila na mrežama doslovno šokira.
On se obratio u jednoj od grupa koje okupljaju naše ljude koji žive i rade u Nemačkoj, a od kojih je zatražio savet i pomoć kako da se snađe i izađe iz nadasve teške i nesvakidašnje situacije. Iz svega što je napisao čini se da ni sam ne zna šta mu je činiti, ali pošto tamo živi i radi gleda kako da pronađe makar prelazno rešenje dok ne pronađe novi posao.
Iako se mnogima čini da bi nam tamo negde život bio mnogo bolji i ugodniji, a posao plaćeniji, on je svojim rečima na sve to stavio znak pitanja, posebno što je reč o zemlji u kojoj svoj život već više od 50 godina gradi na desetine hiljada naših ljudi.
Ono što se njemu dogodilo čini se prosto neverovatnim, posebno kad je reč o dužini radnog vremena i mobingu koji je navodno trpeo na radnom mestu, a u svojoj objavi napisao je ovako:
„Dragi članovi grupe,
Želim da podelim sa vama svoju trenutnu situaciju na radnom mestu u Nemačkoj. Nažalost, stvari nisu kako sam ih prvobitno zamislio kada sam došao da radim kod svog poslodavca.
Na početku, trebalo je da me prijavi u opštini i obezbedi sve neophodne dokumente, ali to nije učinio. Bio sam bolestan samo jedan dan, a on je odlučio da ne dolazim više na posao, bez ikakvog razgovora ili dogovora. Sada se suočavam s problemima kao što su nedostatak poreskog broja, nesređen račun u banci i, najvažnije, nedostatak zdravstvenog osiguranja.
Situacija je postala dodatno teška jer trpim svakodnevno vređanje i uvrede od jednog kolege na poslu. Osećam se poniženo i frustrirano, jer se suočavam s ovim izazovima sam i ne znam kako da dalje postupim.
Moja radna satnica je izuzetno dugačka, započinjem radni dan u 5 sati ujutro i završavam ga oko 19 ili čak kasnije. Plata koju primam nije adekvatna za teške uslove rada i troškove života. Nakon plaćanja kirije, ostaje mi veoma malo novca za sve ostale potrebe.
Kada sam zatražio svoju zaradu nakon što mi je rečeno da više ne dolazim na posao, poslodavac je odbio da mi je isplati. Sada se pitam koji je najbolji korak za mene u ovoj situaciji.
Imam nekoliko pitanja: Da li imam pravo da apliciram za „Zustimmung“ (dozvolu za rad) ukoliko napustim trenutnog poslodavca? Ako mi daju otkaz, da li mogu koristiti „Zustimmung“ da tražim drugo zaposlenje kod drugog poslodavca? Takođe, brine me da li moj trenutni poslodavac može da poništi moju ulaznu vizu.
Molim sve vas koji imate iskustva ili korisne informacije da podelite svoje mišljenje i savete. Stvarno mi je potrebna podrška i pomoć u ovoj teškoj situaciji.
Hvala unapred na vašem vremenu i podršci.“
Osim što se požalio na to da svakodnevno trpi uvrede od osobe s kojom radi, kao i da ga poslodavac nije isplatio do kraja, ne zna se kakav je to posao kojim se bavi i gde radi. Nije pomenuo čak ni grad u Nemačkoj,u kojem boravi.
Međutim, iz njegove objave se najviše vidi da strahuje za ulaznu vizu pa pita može li poslodavac koji mu je dao otkau tu vizu i da mu poništi?!
Evo kakav je odgovor dobio:
„Poslodavac ne može da poništi vašu ulaznu vizu, niti on ima bilo kakvog uticaja na to. Viza se ne poništava tek tako i bez valjanog razloga i to u izuzetno malom procentu. Viza se najčešće ne produžava. Možete uz odobrenje da se zaposlite gde želite. Zatražite novog poslodavca i novo odobrenje. Što se tiče poslodavca – ukoliko imate dokaz da toliko radite ili ste radili, pravac arbeitsgericht. Oni će se potruditi da vam sve bude isplaćeno i potrudiće se da vas poslodavac zapamti i više nikad nikog da ne izrabljuje. Nije vam potreban advokat za prijavu, već neko ko govori solidno jezik. Ništa se ne plaća. Ukoliko postaje nepodnošljivo za rad dok ne dobijete dozvolu, popričajte sa doktorom, dobićete plaćeno bolovanje na osnovu „mobinga“.
Što se tiče ostalih problema, vezanih za poreski broj i ostalo… Ukoliko dovoljno ne poznajete jezik, zamolite nekog ko vam je u blizini da vam pomogne da za jedan dan sve rešite. Postoje u grupama voljni ljudi koji će vam pomoći, potrebno je neko ko vam je fizički blizu.
Poslodavac je dužan da sve ispoštuje iz ugovora. Sumljivo mi je to sa radnim vremenom i ukoliko nemate čip da vam očitava vreme dolaska i odlaska sa posla, pokušajte da pišete koliko dnevno radite. Poslodavac je u zakonskom prekšaju ako toliko radite svaki dan, osim nedelje. Vi ste dužni samo da ispoštujete to što piše u ugovoru, časno i pošteno. Sve ostalo je vaša dobra volja.“
(Kurir)