Svi ljudi imaju potrebu za molitvom, više nego što drveće ima potrebu za vodom. Zato što niti drveće može da daje plodove ukoliko ne upija vodu kroz korenje, niti ćemo mi moći da donosimo skupocene plodove pobožnosti ukoliko se ne napajamo molitvom.
Zato treba i kada ustanemo iz postelje da preduhitrimo sunce službom Bogu; i kada sedimo za stolom radi obeda i kada se spremamo za počinak. Ili bolje rečeno – svakog časa treba da uznosimo molitvu Bogu, prelazeći tako pomoću molitve jedan put koji je jednak dužini dana.
Ova molitva proizašla iz srca, održaće vas u stalnoj Božjoj prisutnosti i lakše ćete čuti šta Gospod želi da vam kaže:
Gospode, Ti znaš slabosti mog srca, Ti znaš koliko se često predajem đavolskim iskušenjima i ispunjavam se gordošću i nadmenošću. Imam visoke misli o sebi, gordim se pred svojim bližnjima, i zbog samoljubivosti očekujem od njih da me poštuju mnogo više nego što zaslužujem. Mislima, rečima i delima, ja nipodaštavam Tvoju slavu u mojoj želji da se proslavim pred drugima; zato, Gospode, moja opustošena duša nema smirenje i moje srce ne nalazi utehu.
U mojoj samoljubivosti gordost me izjeda i ne da mi spokoja, unižava me preda mnom samim, narušava mi odnose sa bližnjima, navodi me na svađu, i nerasuđivanjem mi unosi rastrojstvo u život. Kako mogu da stanem pred Tebe, ili da učinim nešto dostojno Tvoje veličine, kada sam opterećen mislima i osećanjima koji su protivni Tebi, Gospode veliki; jer si Ti Sam dao primer smirenja i poučio nas da budemo smireni u srcu. Ti si se ponizio primivši na Sebe obličje čoveka da bi spasao rod čovečanski. Tvoj život na zemlji je bio podvig smirenja.
Ti si oprao noge Svojim učenicima, Ti si im služio i sam život si žrtvovao za spas čoveka. Sa smirenjem si pretrpeo stradanje i poneo Krst. Dao si nam primer smirenja i poruku: Naučite se od mene jer sam ja krotak i smiren srcem i naći ćete mir dušama vašim. Gospode, nisam dostojan da Ti se obratim, nisam dostojan da iskažem Tvoje sveto ime, ni da podignem pogled ka Tebi i osenim se Tvojim svetim Znamenjem; jer moja gordost i samoljublje udaljili su moj duh od Tebe. Vladiko, Čovekoljupče, smiluj se na moju neraskajanu dušu, oslobodi me od smrdljive gordosti, od ogavne nadmenosti, i od rđavog crva samoljublja. Gospode, neka moja duša nađe mir u zajednici sa Tvojim savršenim i Božanskim Duhom.
Daj mi silu da pobedim zlog duha koji me napada i muči, i koji me tera da se gordim; da ne budem osuđen zajedno sa njim. Privedi me smirenju; smirenjem me utvrdi u ljubavi prema Tebi; a ljubav neka opravda moju veru koja će me privesti spasenju. Kroz smirenje učini me naslednikom Tvoga večnog Carstva. Uzdigni me iznad slabosti moga sadašnjeg duhovnog stanja; da sve što posedujem i što ću imati – sva dobra, čast znanje, ime, položaj i sve u ovome svetu, bude u slavu Tvoju.
Ti Koji daješ istinska dobra daj da ona i meni posluže na izgradnju Tvoga Carstva u ljudskim dušama. Učitelju blagi, ako mi daš ovu veliku milost sačuvaj me od pogubnog uticaja nadmenosti nad drugima i udostoj me da sa smirenjem nosim ono što si mi darovao. Bože, budi milostiv meni grešnom. Amin.
(Espreso / Svetosavlje)