Malo je poznato da se, u kompleksu manastira Grgeteg na Fruškoj gori, nalazi prvi monaški skit u Srbiji, u kojem sestrinstvo 24 sata čita molitve.
Mali manastir, u kojem monahinje vode isposnički život, ima 11 kelija, kao i crkvu, u kojoj se služe liturgije. U ovom izolovanom objektu, nastanjenom nekima od monahinja iz manastira Grgeteg, molitve se čitaju bez prestanka.
Najbrojniji ženski manastir u Sremu, Grgeteg, sa 37 monahinja i starešinom manastira igumanom Dositejem, spada u drugi po brojnosti u Srbiji, posle Žiče koji ima 40 monahinja. Prema narodnom predanju, ovaj manastir, koji pripada Eparhiji sremskoj, osnovao je despot Zmaj Ognjeni Vuk 1471. godine.
Pre 15 godina u njega je s Hilandara dopremljena kopija ikone Trojeručice, koju veliki broj građana celiva, uz molitve namenjene najdražima.
Ovo je i jedini manastir na Fruškoj gori koji već osam godina ima ikonopisačku radionicu, piše Sremskomitrovački portal.
„U njoj rade tri monahinje koje su završile likovnu akademiju. Zbog velikog broja narudžbi, na ikone se čeka po godinu dana. Teško je nabrojati gde se sve nalaze ikone koje su nastale u ovoj radionici. Ima ih po čitavom svetu i krase mnoge hramove, oltare, ikonostase i domove“, kaže monahinja Mihaila, koja se u ovom manastiru zamonašila pre više od 20 godina.
Međutim, manastir Grgeteg je poznat i po prvom skitu u našoj zemlji, koji je u junu prošle godine primio prve monahinje.
„To je objekat manji od manastira, a veći od isposnice. U njemu sestrinstvo vodi poseban način života – pokajnički. U skit, koji je opasan zidom od četiri metra visine, monahinje 24 sata čitaju molitve – smenjivaju se na svaka dva sata. Naravno, one se viđaju s roditeljima, ali samo u manastiru Grgeteg, jer u skit niko ne može da uđe sem sestrinstva koje žive u njemu“, objašnjava sestra Mihaila.
U kompleksu skita nalazi se i monaško groblje, koje se uredno održava. U njemu je, pored monahinja koje su boravile u ovom manastiru, sahranjen i čuveni srpski istoričar Ilarion Ruvarac.
Najezdom Turaka u 15. veku, monasi iz Studenice su ikonu Trojeručicu zavezali za jednog magarca i pustili ga da ide kud ga ona vodi. Magare je prošlo kroz celu Srbiju i Makedoniju, da bi se zaustavilo kod Svete Gore.
Od tada se ova ikona čuva u manastiru Hilandar.
Pored kopije ikone Bogorodice Trojeručice, koja se nalazi u manastiru Grgeteg, druga kopija je u Hramu Svetog Save u Beogradu.
Molitva Presvetoj Bogorodici Trojeručici
O, Presveta i Preblagoslovena Đevo Bogorodice Marijo, tebi pripadamo, i klanjamo se pred svetom trojeručnom ikonom tvojom, sećajući se preslavnog čuda tvoga, prirastanja odsečene desnice prepodobnog Jovana Damaskina, koje se uz pomoć ikone ove dogodilo, i čiji se znak i sada vidi na njoj, oličen u trećoj ruci, ikoni tvojoj priloženoj. Molimo ti se i prosimo te sveblagu i svemilostivu Zaštitnicu roda našega, usliši nas koji ti se molimo.
Kao što si uslišila blaženog Jovana, koji ti je u žalosti i bolesti zavapio, tako ne prezri ni nas, koji smo ranama mnogorazličnih strasti oboleli i ojađeni, i koji tebi, sa skrušenom i smirenom dušom, usrdno pribegavamo. Svemilostiva Gospođo, ti vidiš nemoći naše, nevolju i potrebu našu za tvojom pomoći i zaštitom: odasvud smo neprijateljima okruženi, i nemamo pomagača ni zaštitnika, ako se ti ne smiluješ na nas, Vladičice. Zaista, molimo ti se, saslušaj bolni vapaj naš, i pomozi nam da svetootačku pravoslavnu veru čistu sačuvamo do kraja života, da u svima zapovestima Gospodnjim pravo hodimo, da istinsko pokajanje za grehe svoje uvek Bogu prinosimo i udostojimo se mirnog i hrišćanskog kraja života i dobrog odgovora na strašnom sudu Sina tvoga i Boga našega.
Njega umoli za nas materinskom svojom molitvom, da nas ne osudi po bezakonjima našim, nego da nas pomiluje po velikoj i neiskazivoj milosti Svojoj. O, Svedobra, usliši nas, i ne liši svoje moćne pomoći, da bi smo ti, tobom spasenje zadobivši, pevali i proslavljali u zemlji živih, kao i Rođenog od tebe, Izbavitelja našega, Gospoda Isusa Hrista, kome pripada slava, moć, čast i poklonjenje, zajedno sa Ocem i Svetim Duhom, sada i svagda i kroza sve vekove. Amin.
(Espreso / Telegraf)