Svetlana iz Mladenovca, koja je svoju priču podelila na jednom domaćem forumu Redit, objasnila je zašto došlo do raspada u njihovom braku
„Moj bivši muž Milan i ja smo oboje iz Mladenovca, a igrom slučaja smo se upoznali u Beogradu. Naizgled slučajno, ali možda sudbinski, naši putevi su se ukrstili u Beogradu. Tada smo oboje gradili svoje karijere – on u svetu informacionih tehnologija, a ja u bankarskom sektoru. Delili smo isti temelj, vaspitavani u sličnom duhu, što je brzo stvorila duboka povezanost i otkrilo zajedničke ambicije za budućnost.“
Milan je ubrzo počeo da priča o deci. Njegova partnerka, svesna da ima vremena za takve odluke, smatrala je da možda još uvek nije pravi trenutak za proširenje porodice.
„Nije prošlo mnogo, on je počeo priču o deci. Smatrala sam da nam je još rano, da imamo vremena, ali je bio uporan i, moram reći, obrlatio me je pričom o tome kako jedva čeka da postane tata i da dobije bebicu koja će imati moje plave oči. Šta da kažem, svidelo mi se to što priča.“
Devet meseci nakon tog razgovora, njihova ćerkica Vanja je došla na svet. Ipak, čini se da stvarnost nije bila onakva kakvu je Milan očekivao.
„Bio je vidno razočaran što nismo dobili sina. Ja sam bila u šoku.“
Nakon što je izašla iz porodilišta, Milan je uporno ubedio Svetlanu da da otkaz u banci.
„On je avanzovao, imao je odličnu platu i govorio mi je da je svakako bolje da se ja staram o našoj ćerki nego da radim za male pare i mučim se.“ Ispričala je Svetlana.
Iako je pristala na taj kompromis, bilo je to krajnje nevoljno. Nedostajalo joj je da se sredi i ode na posao, obučena u čiste košulje i elegantne kostime. Da razgovara sa kolegama na poslu. U svojoj glavi je planirala da će vremenom potražiti novi posao. Međutim, vrlo brzo je ponovo ostala trudna, a to je ponovo bilo pod uticajem Milanovog insistiranja. Sada je u njoj tinjala nada da nosi dečaka, jer je osjećala da bi to bila želja njenog supruga. Nažalost, ultrazvuk je razvejao sve te nade, otkrivši da nosi još jednu devojčicu. Milan više nije skrivao razočaranje.
„Nekim ženama, izgleda, su sudjene samo devojčice, šta da se radi,“ tiho je rekao nakon posete ginekologu.
„Drugu trudnoću sam mnogo teže podnela, stalno sam imala mučnine i nesvestice, a njega je sve manje bilo u kući. Imao je izgovore da je na poslu, nova pozicija je zahtevala da se dokaže. Nisam se bunila, sve sam mislila da će se situacija promeniti kad se jednom ustali na tom mestu.“
Ali nije išlo baš tako. Situacija se menjala ali na gore. Kada je Marija došla na svet, Milan nije mogao da bude uz Svetlanu u porodilištu jer je bio na važnom poslovnom putovanju. Ta teška okolnost ispunila je Svetlanu tugom kakvu nikada pre nije osećala. Ispričala je da je kasnije Milan iskreno pokazao žaljenje zbog svoje odsutnosti i da je bio srećan zbog dolaska još jednog ženskog deteta.
Međutim, stvari su se značajno promenile nakon toga. Milan se posvetio poslu i sve svoje snove i ambicije usmerio u karijeru.
„Od tog trenutka, sve se promenilo. Naša kuća je bila ispunjena materijalnim bogatstvom, ali srca su postala prazna. Imali smo sve što smo poželeli, ne mogu se požaliti. Milan je obezbedio da letujemo dva puta godišnje – jednom sa njim na sedmodnevnom luksuznom odmoru, a drugi put, ja sa devojčicama, uglavnom smo išle u Crnu Goru, gde bismo ostajale mesec dana da se udaljimo od gradske vreve. Zimi, išli bismo na skijanje, ili bolje rečeno, Milan bi skijao, dok bih ja s decom šetala po planinama. Ali to je bilo jedino vreme kad smo kao porodica provodili zajedničke trenutke. Iako nam ništa nije falilo, nešto nam je ipak nedostajalo. Osećala sam strašnu usamljenost, a devojčice su žudele za očevom pažnjom.“
(Stil)