Sveti Evdokim bio je rodom iz Kapadokije, sin pobožnih roditelja. Za vreme cara Teofila služio je u vojsci, držeći se svih Božjih zapovesti, prebivajući u postu u uzdržanju i molitvi i suzama. Činio je obilnu milostinju ubogima, siromašnima i udovicama i pomagao je crkve i manastire, ukazujući svima samilosnu dobrotu.
Čuvao je svoju čistotu i nikad nije hteo da razgovara sa ženama niti da ih gleda. Birao je da ćuti, pre nego da previše govori i klonio se onih koji govore laži, klevete i osuđuju druge. Jednom rečju, njegovu dušu su ukrašavale samo vrline.
Zbog njegovih neobičnih vrlina, svi su ga voleli i poštovali, pa i sam car koji ga je postavio za vojvodu kapadokijskog puka i poslao u harsijansku oblast da upravlja narodom. Mudro je upravljao i bio u svemu pravedan i pred Bogom i pred ljudima. Ipak njegove tajne vrlinske podvige niko ne može da zna jer je umro dok je bio još mlad. Imao je samo trideset tri godine tada. Bog ga je sigurno toliko zavoleo, da je hteo da ga izdvoji iz sredine grešnika koji bi možda uspeli da izmene njegov čist razum i dušu.
Gospod, želeći da proslavi ovog sveca, dao je čudotvornu moć njegovim moštima: da isceljuju od svake bolesti. Najpre je čovek jedan Ilija, u kome je bio nečisti duh, odmah po pogrebu svetog Evdokima prišao njegovom grobu. Čim je njegova noga dotakla grob, nečisti duh je bacio Ilijino telo na grob i napustio ga. Pošto su to videli, ljudi su počeli da dovode svoje bolesnike do groba i oni su brzo dobijali isceljenje.
Prema verovanju, jelej iz kandila na njegovom grobu izlečio je decu kome su delovi tela bili oduzeti – devojčici ruke, a dečaku noge. A jedna žena je na neku ljutu ranu koju je imala na svom telu stavila malo zemlje sa njegovog groba i rana se izlečila.
Svetiteljeva majka je jednom došla na njegov grob i plačući je tražila da vidi telo svog sina. Nakon što su otvorili sanduk svi su se iznenadili jer je telo izgledalo kao živo, iako je prošlo više od godinu dana kako je sahranjen. Majka je želela da prenese mošti u svoj dom u Carigrad, ali su se meštani te zemlje protivili.
Ipak je jeromonah Josif uspeo u tajnosti da uzme mošti i prenese ih u Carigrad, a celim putem do tamo, dešavalo se isceljivanje svih bolesnika koji su im išli u susret. Roditelji svetog Evdokima su mošti položili u crkvu Presvete Bogorodice, koju su sami podigli.
Pomolite se za zdravlje
Bivši pozvan od Zemlje ka nebeskim naseljima sačuvano je i po smrti tvoje telo netruležno, Sveti Evdokime. Ti si u celomudrenosti i čistom životu živeo, blaženi, ne uprljavši tela: Zato sa slobodom moli Hrista Boga da nas spase.
(Espreso)