Kada ste poslednji put proverili telefon svog deteta? Da li to uopšte radite. Marina Đorđević, majka iz Beograda, povremeno pogleda telefon svoje ćerke, iako često pričaju o svim opasnostima koje ove sprave mogu da nose sa sobom, a onda je usledio šok.
Već neko vreme među decom, mlađim osnovcima, kruži poruka bizarnog i zastrašujućeg sadržaja, koja može imati i psihičke posledice po dete, ukoliko ono ne odreaguje na adekvatan način.
– Zavirila sam to veče u viber poruke i sadržaj jedne i mene je uplašio, nisam mogla da zamislim kako bi tek ona mogla da reaguje, da to pročita uveče, pred spavanje – počinje priču majka iz Beograda Marina Đorđević.
Kako objašnjava zabrinuta majka to je bila jedna od onih poruka koje kruže – u smislu „ako ne pošalješ ovo na 20 adresa, nešto će ti se već desiti…“
– Ali ova je bila baš užasna. U noj je između ostalog pisalo: „Zovem se Teresa Fidalgo i umrla sam pre 27 godina. Ako ovo ne pošalješ 20 ljudi, spavaću pored tebe zauvek… Jedna devojčica je ignorisala i njena mama je posle 20 dana umrla“ – priča nam majka.
Na kraju poruke i to veoma nepismene, stoji i pitanje: Da li si me pretražila na google?
I mi smo to upravo uradili.
Ko je bila Teresa Fidalgo?
Kucanjem imena Teresa Fidalgo na Google pretraživaču, pojavljuje se priča o devojčici iz Portugala koja je poginula u saobraćajnoj nesreći 1983. godine.
Naime, urbana legenda kaže da je troje tinejdžera snimalo vožnju kamerom koja je imala infracrvenu vezu. Tom prilikom uspeli su da snime sliku devojke obučene u belo koja stoji na putu sa strane, dajući znak da je snime. Zaustavili su se i devojka je ušla u automobil. Kad su je pitali za ime, odgovorila je „Tereza“, zatim su je pitali kuda ide, a ona im je na to odgovorila tek malo kasnije.
Jezivo
Nakon otprilike dva minuta, pokazala je na mesto gde bi trebalo da se zaustave, rekavši im: „Eno, tamo sam imala nesreću i umrla.“
Grupa tinejdžera u momentu se preplašila i dogodio se udes pod neobjašnjivim okolnostima, ali jedan od njih nije prestajao da snima. Fokus mu je bio na Teresinom licu dok je ona vrištala u kameru. Nesreću je preživeo samo jedan od tinejdžera iz automobila, a celi nemili događaj je zabeležen kamerom.
Kad je policija stigla na mesto nesreće, nije zatekla Teresu o kojoj je preživeli tinejdžer govorio. Nakon istrage otkrili su da se 1983. godine dogodila nesreća u kojoj je na tom mestu stradala žena po imenu „Teresa Fidalgo“. Pogledali su snimak koji je trajao oko 15 minuta, i u kojem se vidi šta se ustvari desilo te večeri. Priča se da su ljudi koji su je pogledali bili toliko preplašeni da su je uništili istog trena.
Dve godine nakon te nesreće, reditelj Dejvid Ribord je snimio kratak film – rekonstrukciju tog događaja.
Kao ovo utiče na dete od 8, 9 godina
Ali kako ovako nešto utiče na dete od 8, 9. 10 godina? Prvo, da tako nešto pročita u poruci, pa još gore i da izgugla i sazna sve horor detalje.
Kako nam objašnjava psiholog dr Simona Žikić, sa Fakulteta za medije i komunikacije i IFDT, zanimljivo je kako se neki narativi vraćaju u diskurs i prepričavaju ponovo – nekada zbog trenutka u kojem se nalazimo a nekada samo zbog zabave. Izazov je kako da, bez obzira na razloge pričanja priča, prevaziđemo strah i posledice koje ostavljaju sadržaji koji se viralno prenose, posebno među mladima.
Javlja se strah od gubitka najližih
– Ipak, čini mi se da kod mladih ovakve poruke o legendama o kojima se piše nekoliko godina unazad, izazivaju veliki strah od gubitka najbližih. Međutim, ako posmatramo stil i ton poruke koja je poslata, vidimo da je ona gramatički nepismena i da su konstrukcije rečenica nevešto napisane, te svaku osobu koja je medijski i digitalno pismena nije moguće lako uplašiti – smatra dr Simona Žikić.
Ipak, ovde pričamo o deci, a njihova svet o digitalnoj pismenosti, nije kao kod odraslih.
Prema njenim rečima Žikić, nažalost, mnogi se ne oslanjaju toliko na sadržaj, formu i način slanja poruke već na emocije koje poruka izaziva, što može dovesti do posledica na mentalno zdravlje osoba koje su poruku i dobile.
– Preporuka je uvek da se ovakvi sadržaji pažljivo pročitaju i provere od koga su poslati, pre nego što se bilo šta dalje uradi sa istim. Mišljenja sam da je u konkretnom slučaju reč o zabavi, poput horor filmova za tinejdžere. Važno je da o ovakvim sadržajima razgovaramo sa mladima i pokušamo da ih medijski i digitalno opismenimo, kako bi i sami znali kako da se ophode u sličnim situacijama – zaključuje.
(Blic)