Prema pravoslavnom kalendaru, 8. avgusta slavimo prepodobnu mučenicu Paraskevu, u narodu poznatu kao Sveta Petku Trnovu.
Ne treba je mešati sa Sveta Petkom koja se slavi 27.oktobra, koja je živela u 11 veku, a rođena je u Grčkoj.
Život Sveta Petke Trnove
Sveta Petka Trnova rođena je u Rimu u hrišćanskoj porodici. Od detinjstva je bila naučena veri Hristovoj, pa se Sveta Paraskeva s velikim usrđem starala da na delu ispuni sve zapovesti Božje. Vera joj je bila tvrda i živela je prema njoj, a takođe je i druge upućivala na put pomoću prave vere i blagočestivog života.
Kada su joj roditelji umrli, Paraskeva je podelila sve svoje imanje bednima, pa se zamonašila. Kao monahinja sa još većim žarom i revnošću propovedala je veru Hristovu ne skrivajući se ni od koga, iako je u to vreme vera Hristova bila krvavo gonjena od rimskih vlasti.
Zlobni Jevreji prvi su optužili Svetu Paraskevu zbog propovedanja zabranjene vere. Izveli su je na sud pred carem Antoninom. Sva laskanja careva nisu pomogla i nisu uspeli ni najmanje da pokolebaju ovu sluškinju Božju u njenoj veri. Tada su je stavili na ognjene muke metnuvši joj na glavu usijan šlem. Ali, Gospod je čudesno spasio, te se ona se izbavila i udaljila iz Rima.
I pošao je opet od grada do grada da joj se obraća tamni neznabožački narod u veri istinitoj. Još u dva grada izvodili su je ispred kneževa i sudija, i mučena je za Gospoda svoga čineći pri tom čudesa velika i silom Božjom brzo oporavljajući se od muka i rana. Neznabošci, kao i uvek, pripisivali su njena čudesa mađijama, a njeno oporavljenje pripisivali su sili i milosti njihovih bogova. Jednom je Sveta Paraskeva rekla knezu mučitelju: „Isceliše me, ne tvoji bogovi, kneže, već Hristos moj, Bog istiniti“.
Na kraju je Paraskevu knez Tarasije posekao mačem. Tako je slavno završila svoj plodoviti život ova svetiteljka. Mošti njene bile su kasnije prenete u Carigrad. Časno je postradala za Hrista u II veku.
Narodni običaji
Na Trnovu Petku koja je ženski praznik, žene ne bi trebalo da mese, kuvaju ili rade bilo koji posao u kući kako ne bi navukle gnev svetiteljke. Prema narodnom verovanju na praznik Trnove Petke ne radi se, da tokom godine ne bi trnule ruke.
Mlade devojke, veruje se, treba da beru cveće i njime kite kuće kako bi u domovima vladala sloga i mir. Devojčicama se oblače nove haljinice kako bi ih u narednoj godini pratila sreća.
Praznikom Prepodobne mučenice Paraskeve, u narodu poznatije kao Petka Trnova, završava se mali letni „ciklus ženskih praznika“, kome pripadaju i Ognjena Marija i Blaga Marija. I tada se izbegavaju svi teži poslovi u polju i u kući.
Mnogi Svetu Petku Trnovu, koja je bila Rimljanka i koja se slavi u avgustu, mešaju sa Svetom Petkom koja je bila Grkinja i slavi se u oktobru, ne znajući da u kalendaru ima više svetiteljki sa ovim imenom.
(Stil)