Suđaje su bile natprirodna bića iz staroslovenske mitologije, koja su novorođenoj deci određivala sudbinu. U njih su verovali gotovo svi Sloveni, ali i brojni drugi narodi, stoga se smatra da njihovo poreklo vuče od indo-arijevskog mita o tri žene koje u središtu sveta određuju sudbinu svih ljudi.
Kod Srba, suđaje su imale formu ženskih natprirodnih bića, koja su treće – pete ili desete – noći od rođenja deteta dolazile u posetu i određivale njegovu sudbinu. One ne samo da su određivale detetov budući život, već i smrt, a ono što bi tada rešile, to bi tako moralo i da bude.
Kako njihova poseta nije bila dobrodošla u nekim krajevima na Kosmetu je praktikovano sklanjanje deteta u drugu kuću, dok bi se pored porodilje stavljala krpena lutka koja se sutradan bacala na raskrsnici.
Narodno predanje nalaže i određene običaje koji se moraju ispoštovati prilikom dolaska suđaja. Pošto su umele da se rasrde lako, majka i dete su trebali da budu čisti i uredni za svoje gošće, sledeća stvar, domaćini su morali i da ih počaste u zalog za lepu sudbinu deteta. Tako se pored njega stavljala pogača, vino, bosiljak i novčić.
Kako je izgledala poseta suđaja?
Kao što je već rečeno, bilo ih je tri. Prva je prema narodnom verovanju bila ružna, stara i zla, ona je želelea detetovu smrt. Da do toga ne dođe, trudile su se druge dve suđaje, od kojih je sledeća takođe bila zla, ali za razliku od prve želela je da dete ima neki telesni nedostatak. I na kraju, najmlađa, najlepša i najdobrodušnija, ona koja se zalagala da dete ima srećan život. Zauzvrat, majka te noći mora ostati budna da bi čula kakva sudbina je dodeljena njenom detetu.
Kako njihova poseta nije bila dobrodošla u nekim krajevima na Kosmetu je praktikovano sklanjanje deteta u drugu kuću, dok bi se pored porodilje stavljala krpena lutka koja se sutradan bacala na raskrsnici.
S tim u vezi, Vuk Stefanović Karadžić beleži i narodnu poslovicu: „Nije treću noć dočuvan.“
Nakon kratke rasprave, obično bi se složile oko nekog srednjeg rešenja.
U pojedinim delovima Srbije, one su zamišljane i kao mlade i lepe žene, te su negde poređene i sa vilama. Ipak, interesantno je da se one u zapadnim delovima naše zemlje positovećuju sa Usudom, muškim natprirodnim bićem koje je imalo istu ulogu kao suđaje, piše „Nacionalna geografija“.
(Žena Blic)