Intimni odnos odavno nije tabu tema, posebno otkako su naučnici otkrili da utiče na zdravlje čoveka. Apstinencija ostavlja loše posledice i na muškarce i na žene, a neke studije pokazuju da oni koji nemaju redovne odnose češće obolevaju od sezonskih bolesti. Koji pol više psihički pati kada nema intimne odnose, da li nedostatak odnosa može da dovede do ozbiljnog psihičkog oboljenja i može li ostaviti trajne posledice, otkrila je psihološkinja Jelena Milošević.
„Teško je da se odredi da li više pate muškarci ili žene, ali mislim da je najkorektnije reći da pate svi oni kod kojih postoji želja, ali iz nekog razloga nije zadovoljena. Studije pokazuju, a to se više puta potvrdilo, da određenim merama koje su korišćene, muškarci imaju jači nagon, ali sve je više autora koji kažu da ženski nagon za intimnim odnosom nije obuhvaćen sa svih strana onako kako bi trebalo. Tako da, to ne može tek tako da se poredi. Zapravo, kod žena je fluktuacija u intimnoj želji tokom života nešto veća, odnosno, zavisi od hormonalnog statusa, rađanja, materinstva, perioda dojenja itd. Ono što je mnogo značajnije za ovu temu jeste spoj ta dva, odnosno, kako nedostatak intimnih odnosa utiče na sam odnos dvoje ljudi“, rekla je psihološkinja u „Jutru“ na Prvoj, prenosi Mondo.
Najveći problem današnjice je taj što ljudi zaboravljaju na svoje potrebe, istakla je Jelena.
„Može da utiče na različite načine i kroz to može da se razume suština partnerskog odnosa. Tu je stalni ples između zajedništva i individualizma – koliko se neko predaje, koliko individualno zadovoljava svoje želje. Kada postoji potpuno stapanje u odnosu, kada osoba izgubi individualnost, kada zaboravi na sebe, zaboraviće i da zadovolji svoju želju. To će se naravno odraziti na odnos. Ljudi treba da vode računa o sebi. Ono što mi se sada dešava u radu sa ljudima kada govorimo o nedostatku intimnih odnosa, često dođemo do teme da nije samo problem nezadovoljavanje, nego da ta osoba ne vodi računa i o drugim svojim potrebama“, rekla je psihološkinja i dodala:
„Nije za odnos dobro ako postoje dva individualca, ali nije dobro ni dugoročno podređivanje sebe i svojih potreba onom drugome. Naravno da ćemo se u toku života nekada odreći nečega zarad partnera, ali ako to traje dugoročno, onda osobi treba podrška i pomoć da osvesti šta je njoj potrebno da bi odnos bio uspešniji. Ljudima vrlo često treba da sebe i svoje potrebe stave u prvi plan, naročito žene, da znaju da je u redu da imaju svoje potrebe“, objasnila je Jelena Milošević.
Redovni intimni odnosi se razlikuju od pojedinca do pojedinca.
„Zavise od jačine intimne želje, ona se zaista razlikuje kod ljudi. Može da zavisi od životne dobi, različitih bolesti, trenutnog emotivnog stanja. Ono što je u današnjem trenutku jako veliki problem jeste odsečenost od sopstvenog tela. Ne slušamo šta nam telo kaže, svi su uključeni u poslove i društvene mreže. Ljudima je jako teško da se isključe iz svega toga da bi čuli sebe i to dodatno komplikuje razlike u libidu“, objasnila je psihološkinja.
Na pitanje koje su posledice neredovnih odnosa, Jelena je objasnila da mentalno zdravlje može da bude „poljuljano“.
„Poznato je i u medicinskom delu da utiče na samo telo, ali ovde govorimo iz psihološkog ugla. Ako postoji želja, a ona je hronično nezadovoljena, dolazi do doživljaja niže vrednosti, osoba može da oseća frustraciju, nezadovoljstvo, da je deprimirana. Postoje podaci koji kažu da su osobe sa redovnim aktivnostima srećnije. Zadovoljenje želje se merila i povezivala sa generalnim zadovoljstvom životom i pokazano je da ta povezanost postoji. Moram da napomenem da prosto zadovoljenje nagona nije uvek jednako zadovoljstvu“, objasnila je psihološkinja.
(Espreso/Mondo)