Srpska pravoslavna crkva proslavlja danas Svetog prepodobnog Sisoja Velikog, koji je u srpskom narodu izuzetno poštovan i cenjen kao zaštitnik dece i brzi pomoćnik u svakoj tuzi i nevolji.
U narodu je uvreženo verovanje da na ovaj dan treba obavezno zapaliti sveću ovom svecu kako bi vam „krenulo u životu“. Takođe se veruje i da nije dobro da najmlađi, čiji je ovaj svetac zaštitnik ignorišu dan onoga koji ih čuva…
Ako na današnji dan pada kiša, obavezno treba pustiti decu da istrče napolje i dobro pokisnu! U nekim krajevima naše zemlje i do danas je sačuvao verovanje da je to voda koju Sveti Sisoje sa neba šalje na njih i da će tako najbolje i najzdravije porasti.
Stariji kažu da je Sveti Sisoje najveći prognitelj svih đavola koji napadaju decu. Zbog toga se veruje da danas deca mogu ostati napolju i noću, jer svi demoni beže i kriju se.
Mnoge majke praktikuju da poste sedam dana pred svetiteljev praznik da bi se pričestile. Ovaj „sedmodnevni post“ je nepisano pravilo kojeg se počinje pridržavati sve veći broj majki.
Deo moštiju Svetog Sisoja nalazi se u manastiru Svetog Vasilija Ostroškog u Bijeljini.
Tačan podatak kada je Sisoje došao u Srbiju ne postoji. Definitivno se zna da je Sisoje do 1391. godine bio iguman u Hilandaru, što se utvrđuje u dokumentima koja svedoče o pomirenju Srpske crkve i Carigradske patrijaršije.
Prilikom nadiranja Turaka, mnogi monasi su bežali iz južnih predela, a spas i zaštitu tražili kod kneza Lazara.
Tadašnji knez ih je primao i raspoređivao po već postojećim manastirima ili im podizao nove. Sisoje, koji je pripadao grupi isihista /Sinajiti/ odužio se knezu tako što je umnogome, zajedno sa ostalim monasima, uticao na srpsku pobožnost.
(Srbija Danas)