Ispoevst Srpkinje koja je otišla u Nemačku da radi kao dadilja mnoge je iznenadila budući da je tamo preživela pakao. Ništa nije bilo onako kako je očekivala, te je jedva čekala da se vrati u Srbiju.
Ona nije jedina koja u potrazi za boljim životom napušta rodnu grudu, ali takođe nije ni jedina koja se pokajala. Ispovest žene koja je otišla u Švajcarsku zbog papira dokaz je da su ljudi spremni na sve zarad novca.
Naime, žena je ostavila sve što je imala u Sribiji i otišla u Švajcarsku u potrazi za boljim životom. Svoju udaju zbog papira ova Srpkinja je doživela kao neku vrstu pros*itucije.
Svoju ispovest je ranije podelila sa beogradskim medijima:
– Imam 30 godina, a u novembru punim 31. Udata sam za čoveka koji je od mene stariji 40 godina. Sve je to počelo od bega od sirotinje. Upoznala sam ga kad sam čuvala decu u Švajcarskoj.
Nisam ja ni ružna, ni glupa, ni… Imam završen fakultet. Završila sam ga magistraturom, dok je to još bilo ostalo od školskog sistema Srbije. Otprilike kada je titula „Magistar“ u našoj zemlji prestala da važi, ja sam skupila onoliko prtljaga koliko je moglo da stane u malu torbu, koju sam te nedelje kupila kod Kineza za 300 dinara. Žena koja me čekala me čudno pogledala kada je shvatila da je to sve što imam. U toj torbi je bilo sve moje bogatstvo.
Kada se sada osvrnem iza sebe, vidim da sam pobegla od svega što volim, da sam se „spasila“ od svega za čime sada patim. Brojim dane kada ću u Srbiju. Kada odem u rodnu kuću zagrlim sve što mi je godinama bolo oči. Čovek za koga sam se udala me obožava, umro bi na moj znak, bukvalno! Pomogao mi je oko kredita moje majke, oko dugova za struju u očevoj kući (naravno da sam dete razvedenih roditelja), oko dedine sahrane, bratu za ovo i ono…
Vidite, ja sam zbog svega gore navedenog otišla u Švajcarsku da sa prvog drveta naberem lovu za sve to. To drvo sam našla odmah… ima 40 godina više od mene. Jeste on super, inteligencija, stav, maniri, visok, zgodan, ali star. Sve kad se skupi, pomogao mi je sa oko 5.000 evra. Sve ovo posle je bilo moje iživljavanje jer je mogao da spreči moj slom i zato što mi se moglo. Ja sam prodala sebe za 5.000 evra! A kakva je svadba bila… a što mi je „Cavalli“ tašna bila…
Bez obzira na celu situaciju u tom delu bivše Jugoslavije, bez obzira što su vam možda i roditelji razvedeni, devojke, molim izdržite!!! Kajaćete se ako uradite kao ja. Ja želim i da se vratim, pa čak i godine da vratim. Ne prodajte se za nešto što je nekome mesečna plata. Ja samo igrom sreće nisam tamo neka javna elitna sponzoruša, koje čak i ja mogu u ovom kontekstu da pomenem. Izdržite dok dođe onaj pravi. Ne dajte sebe lako. Ne dozvolite da stradate ni zbog bližnjih.
(Stil)